Избори од којих зависи судбина Русије и света

Кијев терористичким активностима, диверзијама и масовним нападима дроновима покушава да застраши руско становништво и и не дозволи им да нормално гласају, посебно у новим руским регионима и пограничним деловима Русије, док Запад спрема провокације и сајбер нападе. Све се ради са циљем да се дестабилизује руско друшво и омете ток избора.

Ру­ска спољ­на оба­ве­штај­на слу­жба упозорила је да Сједињене Државе планирају да покрену велики сај­бер напад на си­стем он­лајн гла­са­ња. Томе у прилог иде и чињеница да је од почетка предизборне кампање за председничке изборе у Русији сајт руске Централне изборне комисије претрпео чак 12 милиона хакерских напада.

Ела Памфилова, председница Централне изборне комисије, изјавила је да у западним земљама постоји невиђено кршење права обичних руских грађана и њихових гласачких права, а упозорила je и да се у иностранству и Русији спрема читав низ провокација на бирачким местима.

Ово ће би­ти пр­ви у историји вишедневни председнички избори у Русији, а одржавају се од 15. до 17. марта. За пр­вог чо­ве­ка Ру­си­је кан­ди­до­ва­ла су се че­ти­ри кан­ди­да­та, а Путин се бо­ри за свој пе­ти ман­дат.
Пре­ма ан­ке­та­ма, про­це­ње­на из­ла­зност на пред­сто­је­ћим пред­сед­нич­ким изборима у Русији је око 71 од­сто, а Вла­ди­мир Пу­тин би мо­гао да осво­ји 82 од­сто гла­со­ва. Како је објавио ру­ски Цен­тар за ис­тра­жи­ва­ње јав­ног мње­ња (ВЦИ­ОМ), лидер Ко­му­ни­стич­ке партије Ни­ко­лај Ха­ри­то­нов и ли­дер партије Нови људи Вла­ди­слав Даван­ков осво­ји­ће по шест од­сто, док ће лидер Либерално-демократске партије (ЛДПР) Ле­о­нид Слуц­ки освоји­ти пет од­сто.

Ово је први пут од 2008. године да на изборима учествују само четири кандидата.

Актуелни председник Владимир Путин наступа као независни кандидат и готово је сигурно да ће обезбедити пети мандат, који у Русији траје шест година. Његов изборни штаб, за ову председничку трку прикупио је три и по милиона потписа подршке, што је десет пута више потписа него што је законски било потребно.

За председника је биран 2000. године, а поново је биран 2004, 2012. и 2018. године.

Николај Харитонов је најстарији кандидат. Седамдесетпетогодишњи ветеран Комунистичке партије учествовао је и на председничким изборима 2004. године, на којима је заузео друго место, иза Путина. Више од три деценије је депутат Државне думе, а због подршке руској специјалној операцији у Украјини налази се на санкционом списку Запада.

Заменик председавајућег доњег дома парламента, Државне Думе и лидер партије „Нови људи“, четрдесетогодишњи Владислав Даванков је најмлађи регистровани кандидат. Већ је представљао своју странку на изборима за градоначелника Москве прошлог септембра на којима је освојио 5,34 одсто гласова и заузео четврто место. Од председничких избора у његовом штабу очекују више. Запад је и против њега увео санкције.

Леонид Слуцки је председник Комитета Државне думе за међународне послове, а на чело ЛДПР-a дошао је 2022. године, након смрти њеног доживотног лидера Владимира Жириновског. Од 2014. године налази се на листама санкција САД, ЕУ и других земаља због Крима и пружања подршке руској специјалној операцији.

За председничке изборе одштампано је око 113, 5 милиона гласачких листића. Руси могу да гласају на 94 хиљаде бирачких места. Међутим, од 25. фебруара је око два милиона људи већ гласало на превременим изборима у 42 региона, на тешко доступним местима и на бродовима.

Чланови изборне комисије обишли су метеоролошке и поларне станице, као и привремена станишта номадских народа и сва тешко недоступна места, како би сви они који желе искористили своје гласачко право. Да би стигли до најудаљенијих делова Русије чланови комисије су користили хеликоптере, моторне санке, псеће запреге и друга транспортна средства.

Упркос тешкоћама у којима се налазе, први пут на руским председничким изборима учествовали су и нови руски региони – Запoрошка и Херсонска област, као и Доњецка и Луганска народна република. Лидери земаља групе Г7 поручили су да гласање у новим руским регионима неће признати.

На превременим изборима гласали су и припадници Оружаних снага РФ у зони специјалне војне операције, а сви остали грађани ће на биралишта моћи да изађу од петка 15. марта у 8 сати до недеље 17. марта у 20 сати, када се биралишта затварају.

Видео надзор током председничких избора постављен је у свих 89 субјеката Руске Федерације, а камере су постављене у више од 40 хиљада објеката, тако да се дешавања на биралиштима могу пратити у онлајн режиму, што говори о транспарентности гласања. Занимљиво је да се видео надзор ни у једној другој земљи не користи у толиком обиму као у Русији.

Изборе ће пратити и међународни посматрачи из чак 106 земаља.

Осим новине везане за вишедневно гласање, по први пут Руси ће на председничким изборима моћи да гласају путем интернета, а дистанционо електронско гласање је уведено у 29 региона.

Већина Руса, чак 53 одсто њих, подржава електронско гласање на руским председничким изборима, јер сматра да то олакшава процес учешћа на изборима. Напомиње се да електронско гласање проширује круг бирача у савременом ритму живота, а 65 одсто испитаника сматра да ће електронско гласање повећати транспарентност и поузданост процеса.

Занимљиво је и да гласачи који учествују у електронском гласању имају шансу да освоје и разне награде, добију попусте у апотекама и другим радњама или освоје улазнице за забавне паркове.

Чланови Централне изборне комисије спремни су за изборе, упркос томе што су под сталним притиском - сви су под санкцијама и сви су укључени у базу података озлоглашеног украјинског сајта „Миротворац“.

Противници Русије не крију да се боре за смањење излазности на изборима. На Западу су, много пре избора, већ предлагали да се њихови резултати не признају. По мишљењу руских експерата и политичара, сваки глас је важан, а такође друштвена консолидација, подржана великом излазношћу и јасно израженом вољом руског народа.

И Путин је позвао бираче да изађу на изборе и гласају, одреде будућност и покажу јединство. Гласање је патриотски чин, нагласио је он.

Централна изборна комисија утврдиће коначне резултате председничких избора у Русији најкасније до 28. марта, док ће се прелиминарни резултати избора и приближна излазност сазнати у првим сатима након затварања последњег бирачког места.

Новоизабрани председник Русије званично ће ступити на дужност у мају. "Закон о председничким изборима“ јасно каже да се инаугурација мора одржати „након истека шест година“ од претходне. А претходна инаугурација је била 7. маја 2018. године. Очекује се да званична инаугурација изабраног председника буде одржана 7. маја.