Овако политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара коментарише санкције које је Канцеларија за контролу стране имовине америчког Министарства финансија увела генералном секретару и саветнику председника Републике Српске Јелени Пајић Баштинац и Браниславу Окуки, као и председавајућој Већа народа Народне скупштине Републике Српске Сребренки Голић.
Троје функционера Републике Српске нашло се под ударом САД са образложењем да су организовањем и обележавањем Дана Републике Српске, 9. јануара ове године „подривали мир и стабилност у БиХ“.
Позадина санкција – ускратити грађанска права
Како секретар председника Републике Српске, или Сребренка Голић, по националности Бошњакиња представљају претњу по националне интересе САД, пита се Козомара. Троје новосанкционисаних постали су нови хероји у Српској, јер чим се налазе на америчкој црној листи, то је знак да су на правој страни историје, наводи он.
Према Козомариним речима, позадина санкција је намера да људе којима су уведене буде онемогућено да путују, да имају проблема са личним банковним рачунима, и то не само они, него и чланови њихових породица.
„Један део људи размишља да, ако те Америка стави на црну листу, твоја судбина је запечаћена – они у будућности неће моћи да буду бирани на одређене функције на нивоу БиХ. Дакле, то је један ланац, по систему домино ефекта, по којем ће ти људи бити ускраћени за одређена грађанска права“, објашњава Козомара.
Американци немају појма шта је 9. јануар
Американци не знају ни шта значи 9. јануар – ни у смислу верског празника (свети Стефан), нити у смислу Дана републике и то се види по томе што је амерички амбасадор у Сарајеву Мајкл Марфи предложио да Српска слави 21. новембар, дан када је потписан Дејтонски споразум.
Међутим, 9. јануар је проглашен неуставним празником зато што пада на верски празник, а 21. новембар је такође велики православни празник – Свети архангел Михаило.
„Дакле, они немају појма чему се противе и зашто се противе. А противе се само зато што је прослава 9. јануара засметала Бакиру Изетбеговићу. Сећамо се његових речи да свако српско име вређа национална осећања Бошњака. Када није више знао шта ће од досаде, устао је и против 9. јануара. Тада су и Американци кренули да подржавају бошњачке ставове о Дану Републике Српске“, констатује наш саговорник.
Санкције средство за развлашћивање Српске
За Бојана Шолају из Центра за међународне и безбедносне студије Бањалука, санкције су наставак притисака да Република Српска пристане на решавање питања државне имовине и других решења које би у потпуности развластиле Републику Српску на начин на који су то замислиле САД, а не да се о тим питањима постигне договор између политичких актера унутар БиХ.
„САД као јединог кривца за стање у БиХ виде искључиво Републику Српску, што није тачно јер Српска за сада једина у БиХ у потпуности инсистира на придржавању одредби Дејтонског споразума, то јест Устава БиХ и свих осталих законских прописа који су усаглашени“, каже Шолаја.
Циљ санкција је да, уз друге врсте притисака, натерају Републику Српску да се повинује страним утицајима и да више не заговара, на пример, договор између ентитета и политичких фактора.
Такав притисак траје већ осам година, од 2016, када су прве санкције функционерима Републике Српске уведене, али не даје жељене ефекте и тако ће бити и убудуће, закључује Шолаја.