Објаснио је аустралијски тенисер да дилема не постоји, да је Новак најбољи који је држао рекет у рукама.
Додао је да раније није разумео Ђоковића, али како је постајао зрелији схватио је Новаков пут.
Следи Кирјосова колумна:
„Дискусије више нема. Новак Ђоковић је број 1. Највећи свих времена (ГОАТ). Спусти руке доле, нема питања.
Новак има бољи међусобни биланс и против Роџера Федерера и против Рафаела Надала. Има и све Гренд слем рекорде и зарадио је највише новца од награда на турнирима, да ту тврдњу и докаже. Рећи ћу и нешто у шта нисам веровао пре неколико година: Новак је најбољи играч који је икада држао тениски рекет у рукама. Ако бисте ме питали с ким бих од њих тројице на врхунцу њихове играчке моћи желео да одиграм један сет за цео живот, то би био Новак. Једноставно, дискусија о томе ко је ГОАТ више не постоји.
Питање које остаје, бар по мом мишљењу, само је кога бисте више волели да гледате? То је веч сасвим друга дебата. Ако мене питате ко је најдопадљивији тенисер за гледање и природно најдаровитији, мислим да би већина људи одговорила да је то Федерер. Али, управо због тога је још луђе све оно што је Новак постигао и што и даље постиже у тенису.
За све је морао да се бори и да напорно ради. Захваљујући томе успео је да извуче из себе оно с чим је Роџер рођен, али и пронашао је начин да то уради боље. Не мора да вам се свиђа, али како да не поштујете толики рад, труд и посвећеност које је уложио да би био најбољи?
Био сам један од оних којима се Новак није допадао. Није ми се свиђао начин на који се некада понашао на терену. Док у ранијој фази каријере још није био толико ментално и физички јак, његово узимање паузе за тоалет или позивање тренера за време меча нису ми били по вољи и дуго времена сам врло искрено показивао та осећања према њему.
Али, кад сада погледам уназад, ја заправо никада нисам разумео његов пут. Био сам млад и незрео и нисам могао да разумем ни његову личност. Али с временом сам га упознао боље и схватио сам да међу нама у ствари постоје неке сличности. Можда не у Гренд слем титулама, али делимо схватање да у већини случајева када изађемо на терен публика ће или да нас воли или да нас мрзи.
Недавно сам прочитао текст у новинама (да, ја читам текстове), у којем је Новак говорио о томе како је прошле године дошао с повредама препона и бутног мишића и како се борио с тим. И опет је, као и увек, пронашао начин да реши проблеме. Он је свестан да у овом добу своје каријере, са 36 година и после толико одиграних мечева, ретко када ће моћи да дође на неки турнир сто посто спреман. Овај пут је имао и времена да то санира, мада и често од анксиозности пред турнир и чула раде другачије па све осећате јаче него што јесте. То добро знам из свог искуства.
Новака отписујете на сопствену одговорност. Зато сада, завалите се и уживајте гледајући шоу. Ко зна колико их је још остало“, закључио је Ник Кирјос у колумни за „Ејџ“ и „Сиднеј Морнинг Хералд“.