Према речима уредника и писца Владислава Бајца, реч је о прози у којој су садржане све најважније теме којима се Коен целог живота бавио – од истраживања стида, отуђености и осећаја безвредности, до жудње за љубављу, породицом. Оно што је у овој прози изненађујуће јесте, каже, тема насиља у роману.
„Оно што је неочекивано свакако је тема насиља, која је на чудан начин спојена са заводљивом причом о љубави унутар породице. То насиље које долази од оних људи које воли и које на неки чудан начин прелази на њега као аутора, ипак из тог негативног успева да уђе у позитивно. Паралелизам приче о љубави и насиљу је једна од изненађујућих и важних карактеристика овог дела.“
Издавач напомиње и да свих 15 прича објављених уз роман „Балет губаваца“ такође испитује „унутрашње демоне“ Коеновог карактера, од којих се многи могу поистоветити са њим самим – „мрачним и разузданим“:
„Оно што је везивно ткиво свих прича и романа јесте препознатљиви језик: нежан и груб, шапутав и громогласан, лирски и епски истовремено“, сугерише Бајац.
Приређивач рукописа Алаксандра Плешојано, у поговору књизи каже да су рани радови славног канадског уметника јединствени прозор отворен ка његовом почетку:
„У њима видимо настајање Ленарда Коена као приповедача с јунацима који делују као његов алтер его, што је техника која се појављује и у његовим каснијим делима. Затичемо ликове који се суочавају и откривају своје унутрашње демоне у суровом, скоро бруталном свету, као и иронију и хумор“, подсећа Плешојано и открива да је из Коенових писама јасно колико је желео и упорно покушавао да објави своју прву прозу, али је бивао одбијен:
„То је помало збуњујуће када се узме у обзир успех његових ранијих књига поезије „Хајде да поредимо митологије“ и „Кутија са зачинима Земље“, збирки које на неки начин подупиру радове који се налазе у овом издању.“
Погледајте и: