Он напомиње да Столтенбергова турнеја обухвата све три престонице Јужног Кавказа, бивше совјетске републике - Грузију, Јерменију и Азербејџан, што, како оцењује, одражава давнашњу идеју коју су сковали западни стратези деведесетих година да се на југу од кавкаског масива створи један геополитички, антируски простор.
Међутим, Арешјов напомиње да идеја уласка у НАТО изазива озбиљне дебате у грузијској јавности.
„Постоје различита мишљења у друштву по овом питању, као и у власти, у актуелним грузијским елитама, које су деценијама васпитаване да нема алтернативе европском и евроатлантском избору и вектору. Али, знамо какве је то последице имало по Грузију, између осталог и на војно-политичком плану“, каже експерт.
Како додаје, у Грузији постоји активна и гласна радикална прозападна опозиција, али „изгледа да овај вектор не доминира у потпуности ни у власти, нити у огромној већини друштва“.
„Мислим да је Столтенбергова помало грчевита посета повезана са ситуацијом у Украјини - у позадини неуспеха Кијева, алијанса жели да организује додатни фронт за Русију уз помоћ Грузије, али сасвим је очигледно да ће у овом случају проблеми настати не толико за Русију, колико за државе Кавказа, укључујући Грузију. Мислим да то схватају и то видимо у уравнотеженом приступу којег се придржавају садашње грузијске власти“, оцењује Арешјов.
НАТО обмањује Грузију
Стручњаци напомињу да је Столтенбергова турнеја по Кавказу прва у последње четири године, а дешава се у за време значајних промена у региону. У септембру прошле године, након успостављања азербејџанске јурисдикције над Нагорно-Карабахом, није дошло само да промена односа снага у региону, већ и у билатералним односима између традиционалних савезника. У односима Москве и Јеревана настала је криза, док је турски фактор постао много значајнији него раније, а Анкара је постала један од главних актера на Кавказу.
У таквим условима, НАТО-у је важно да усагласи ставове у стратешки важном региону, где Грузија остаје најважнији партнер алијансе на Кавказу. Међу ове три кавкаске земље, једино Грузија развија активно партнерство са НАТО-ом и исказује своје тежње за чланство у алијанси.
Столтенберг је у Тбилисију потврдио спремност алијансе да прими Грузију у своје редове, истичући да је та земља веома важна за алијансу, али је указао и на то да Тбилиси мора да спроведе реформе. При томе, никакве рокове, нити датуме није помињао.
Столтенбергове изјаве о пријему Грузије у НАТО грузијски стручњаци виде као „блеф и обману“, јер се већ 15 година, од самита НАТО у Букурешту, чују само празна обећања.
Односи Тбилисија и НАТО-а започели су 1994. године, када се Грузија придружила НАТО-овом „Партнерству за мир“, а убрзо након Револуције ружа 2003. године интензивирала је сарадњу са алијансом, да би на самиту у Букурешту, 2008. године, чланице НАТО-а обећале да ће се Грузија на крају придружити тој организацији.
Руководство НАТО-а је више пута изјављивало да су врата НАТО-а „отворена за Грузију“, али није прецизирано време могућег уласка земље у ту организацију.
Русија је категорички против уласка Грузије у НАТО, односно ширења овог савеза ка њеним границама.
Москва контакте кавкаских држава са алијансом види као њихово суверено право, али сматра да покушаји НАТО-а да прошири свој утицај тешко да доприносе стабилности на Кавказу и предвидљивости ситуације.
У сваком случају, даље ширење тог војног блока и милитаризација региона неће донети већу безбедност Европи и свету, а такође ни безбедност Грузији.
Погледајте и: