Специјална операција у Украјини

Катастрофална грешка: Хоће ли почети нуклеарни рат због 2.000 војника који би завршили – у Дњепру

Ако Макрон пошаље у Украјину две хиљаде француских војника то би могло да доведе до нуклеарног рата, упозоравају руски експерти. Такву катастрофалну грешку не би му опростили ни у Паризу, јер би то значило слање својих људи директно у смрт. А одговор руске војске био би лекција за оне западне земље које планирају да се упусте сличну авантуру.
Sputnik
Намеру Париза да распореди војску у Украјини руски експерти оцењују као „Макронову опасну игру“, док заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев каже да ће за „петлове из француског руководства ово бити равно гиљотини – на комаде ће их сећи разјарени рођаци и зли представници опозиције, којима је речено да Француска није у рату са Русијом...“.
Руски војни експерт Алексеј Леонков упозорава да Макронове политичке игре воде ка опасној ескалацији.
„То што је Макрон започео је веома опасна игра са његове стране. Француски медији већ наводе да ће ти војници бити распоређени на десној обали Дњепра са француским заставама, па се Руси неће усудити да пређу Дњепар. Ако се усуде - налетеће на узвратну ватру. Ово су такви бравурозне речи. У ствари покушавају да прикрију неизбежно – сви ти специјалци ће бити уништени под заставом Француске, на територији Украјине. И онда се поставља питање - шта ће радити Макрон у случају ако званично пошаље тамо своје борце, а ми их елиминишемо? Јасно смо поручили да ће сви они сви бити уништени, а шта ће он да уради? Да неће можда да објави рат Русији?!“, каже Леонков.
Француски пуковник Венсан Арбаретијер је изјавио да Француска може да распореди своје трупе дуж реке Дњепар или на граници Украјине са Белорусијом. Он је објаснио да је река природна граница између источне и западне Украјине и да игра важну стратешку улогу, јер ће захваљујући томе Француска имати прилику да прати концентрацисање руских трупа и држи линију одбране.
Други сценарио предвиђа распоређивање француских снага на украјинско-белоруској граници. На овај начин, како наводи француски пуковник, биће могуће одвратити Белорусију да пружи помоћ Русији, у супротном ће и она бити под претњом француске ватре.
Он је уверен да размештање француских трупа неће изазвати ескалацију сукоба јер, како је рекао, то „уравнотежује“ стране пре потенцијалних мировних преговора.
Директор спољнообавештајне службе Русије Сергеј Наришкин саопштио је да Француска већ припрема за слање у Украјину војни контингент, који ће у првој фази бројати 2.000 војника

Макрон може да изазове нуклеарни рат

Леонков сматра да би ова политичка игра коју је започело француско руководство могла да се заврши нуклеарним сукобом.
„Замислимо да сви ти војници погину. Шта ће бити са Макроном? Уследиће његов политички фијаско и изгубиће све, јер је убио две хиљаде француских војника или ће узети нуклеарно оружје које је поменуо и уперити га ка Русији. Јасно је да ће ова ескалација постати континентална с употребом нуклеарног оружја. Зауставити тај процес, ако он буде кренуо овим путем, неће бити могуће. Мислим да је због тога француско Министарство одбране признало губитке Француза на територији Украјине – да би некако угасили ту ватру коју Макрон распирује“, закључио је Леонков.
Експерти оцењују да ако присталице француског председника Емануела Макрона у НАТО-у подрже његове акције и интервенишу у украјинском сукобу, то ће директно угрозити безбедност Русије, што значи да би могло да доведе до употребе нуклеарног оружја и трећег светског рата.
Директор руске Спољнообавештајне службе Сергеј Наришкин саопштио је да Француска већ припрема за слање у Украјину војни контингент, који ће у првој фази бројати две хиљаде војника. Он је истакао да ће та француска јединица, уколико се буде нашла у Украјини, постати приоритетна легитимна мета руских војника.
Француско Министарство одбране је демантовало такве тврдње, очигледно „заборављајући“ на чињеницу да се француски војници, као и војници других НАТО земаља, тамо већ налазе, продужавајући на тај начин сукоб.
Упосталом, Париз је изузетно забринут због повећаног броја Француза који су погинули у Украјини. Власти незванично признају да такве губитке какве сада трпи у Украјини, Париз није забележио од периода рата у Алжиру (1954-1962). Само у нападу руских снага на привремени пункт плаћеника код Харкова 17. јануара убијено на „десетине француских грађана“, а од тада су такви напади „постали норма у украјинском сукобу“.
Париз, међутим, пажљиво крије не само број губитака, већ и саму чињеницу умешаности француске војске у Украјину. Због тога се ужурбано траже решења око практичних питања, као што су сахране убијених, обештећења породицама и пензије за инвалиде.

Бришу се „црвене линије“

Макрон ће пре или касније морати да открије страшну истину, али ће покушати да одложи „признање“ колико год је то могуће. Како кажу у Јелисејској палати, број погинулих Француза у Украјини већ је „прешао психолошки значајан праг“. Објављивање тако осетљивих података могло би да изазове грађане на протесте, посебно у јеку масовних антивладиних протеста пољопривредника широм земље.
Актуелно француско руководство очигледно не мари за смрт Француза и бригу генерала.
Заменик председника кримског парламента Ефим Фикс подсећа да су француске трупе више пута у историји долазиле до граница Русије, али су се сваки пут давали у „бежанију“, док су руска гробља пуна гробова француских војника.
Према његовим речима, француски председник би, између осталог, требало да проучи историју и да се сети како је Наполеон побегао из Москве и како је руски цар Александар Трећи тријумфално ушао у Париз. Како наводи, Макрон треба да анализира и да на основу историјског искуства схвати како ће се за Француску и за њега лично завршити нова авантура са слањем војног контингента у Украјину и колико ће још гробља бити са француским војницима. Сви француски походи на границе Русија се завршила трагедијом за француске владаре, каже Фикс.
Ипак, руски експерти се надају да ће преовладати здрав разум, посебно после Наришкиновог упозорења да француски контингент неће бити само легитимна мета, већ да ће одмах постати приоритетна мета. Рачуна се на то да ће овај сигнал стићи до Француске.
Раније је Макрон рекао да се ЕУ договорила да створи „девету коалицију за дубоке ударе“ – реч је о испорукама ракета средњег и дугог домета. Он је такође навео да ће Француска учинити све да спречи Русију да „победи у овом рату“. Према његовим речима, лидери западних земаља су разговарали о могућности слања трупа у Украјину, консензус још није постигнут, „али се ништа не може искључити“. Током састанка са опозиционим лидерима почетком марта, Макрон је поновио да Француска „нема ограничења и 'црвене линије'“ у погледу помоћи Украјини.
Његове речи оштро су критиковали бројни НАТО савезници, укључујући Немачку, као и политичке снаге у Француској. Лидери свих политичких партија оптужили су Макрона за увлачење Париза у сукоб и за лакомисленост, а такође су му замерили што се о овим питањима није консултовао са парламентом.
Убрзо након Макронових изјава, немачки канцелар Олаф Шолц и министар одбране земље Борис Писторијус рекли су да Берлин неће слати своје трупе у Украјину, а Шолц је нагласио да земље НАТО-а у целини то неће учинити. Осим тога, канцелар је поново изјавио да нема планова за слање крстарећих ракета „таурус“ дугог домета у Украјину.
У интервјуу новинару Дмитрију Кисељеву, Владимир Путин је прокоментарисао Макронове антируске нападе по украјинском питању, упозоравајући да распоређивање европског контингента у Украјину ни на који начин неће променити ситуацију на фронту, него ће довести до страшних последица по Кијев. Одговарајући на Макронове речи о недостатку „црвених линија“ у погледу подршке Украјини, руски председник је рекао да Русија неће имати „црвене линије“ према државама са таквим приступом.
Погледајте и:
РУСИЈА
Медведев: Ликвидација француских војника у Украјини биће приоритет за руску војску
Коментар