СВЕТ

НАТО базa у Румунији – окупација источне Европе и претња региону Црног мора

Избор Румуније за изградњу највеће НАТО базе у Европи није случајан, јер та земља има огроман стратешки значај због близине Русији, Србији, Украјини, Молдавији и Придњестровљу, као и због приступа Црном мору. У перспективи дугорочне конфронтације са Русијом, то отвара бројне логистичке могућности и даје алијанси довољно простора за маневрисање.
Sputnik
Руски експерти оцењују да изградња НАТО базе у Румунији ствара претње у региону Црног мора. Поред тога, Румунија једно од чворишта преко кога се допремају трупе и оружје у Украјину, сходно томе, ради се о проширењу транспортних и логистичких могућности. Дакле, најочигледнији тактички циљ изградње базе у Румунији је решавање логистичких проблема снабдевања Украјине.
Осим тога, одатле Запад може покушати да организује провокацијe у Придњестровљу како би увукао Москву у сукоб са Молдавијом. Од ове базе до Придњестровља, до Одесе и до Црног мора раздаљина је прилично кратка, што омогућава тактичко пребацивање трупа и оружја из ове базе у било коју од ових тачака.
Такође, напомињу експерти, Румунија се граничи са Србијом, што значи да ће појачано присуство алијансе на овој територији повећати и притисак на Београд.
Истовремено, Сједињене Државе тиме указују на своје присуство и настављају са окупацијом Источне Европе, стварајући испоставе и повећавајући напетост око Русије.
„Ова базу називају НАТО базом, а у ствари, тамо ће у већој мери бити стационирано америчко Ратно ваздухопловство. Ту ће бити стационирана читава дивизија - око 10 хиљада војника, што је веома велика ударна снага НАТО-а, јер се ваздухопловство у том блоку сматра главним средством за вођење оружане борбе. Офанзивни потенцијал НАТО-а се остварује углавном у ваздухопловству. Нису копнене снаге главно оружје НАТО-а, већ авијација и њихово распоређивање тамо указује против кога ће бити усмерено“, каже војни експерт Алексеј Подберјоскин.
Радови на највећој војној бази НАТО у Европи већ су почели. Биће величине малог града и захватаће површину од скоро 3.000 хектара. На тој локацији ће моћи трајно да буде стационирано до 10.000 НАТО војника и њихових породица.
Пројекат вредан 2,5 милијарди евра, обухвата писте, платформе за наоружање, хангаре за војне авионе, али и школе, вртиће, продавнице, па чак и болницу. Граде се објекти и за копнене снаге и специјалне јединице, али и за било трупе и врсте наоружања које су потребне за брзу реакцију.

Америка милитаризује Европу

Нова НАТО база на територији Румуније гради се на основу већ постојеће базе „Михаил Когалницеану”, која је заправо америчка већ четврт века, пошто су јединице америчког Ратног ваздухопловства тамо стално базиране. Тренутно може да прими до 3.000 војника. Комплекс се налази у близини луке Констанца и само стотинак километара од Одеске области. Планирано је да изградња нове базе буде завршена до 2040. године. То ће постати највећи војни инфраструктурни објекат НАТО-а у Европи, а надмашиће чак и базу „Рамштајн“ у Немачкој.
Саопштено је да се проширење базе „Михаил Когалницеану“ врши о трошку румунског буџета. То се уклапа у америчку политику проширења европског учешћа у финансирању НАТО активности, оцењује Подберјоскин.

„Као прво, САД главни терет конфронтације са Русијом пребацују на своје европске савезнике. И, друго, пребацују конфронтацију са Русијом углавном на територију Европе. Главни задатак је вођење оружане борбе са Русијом на европској територији. Ово је дугорочна стратегија, циљ је што више се борити снагама савезника у Европи, а да се оружана борба не изнесе ван њених граница, али и не заустави... Ова борба ће се водити пре свега на рачун средстава савезника Сједињених Држава“, додао је експерт.

У Румунији је распоређена и елитна 101. Ваздушно-десантна дивизија америчке војске „Вриштећи орлови” са око пет хиљада војника, а у румунском Девеселу инсталиран је амерички антиракетни штит „иџис ашор“. Амерички лансирни системи се из одбрамбених брзо и лако претварају у офанзивне, што представља диркетну претњу Русији. Лансери Мк-41, поред ракета пресретача СМ-3, могу да испале и крстареће тактичке ракете средњег домета „томахавк“, домета 1.500 километара, које могу да носе и нуклеарне бојеве главе.

Москва неће седети скрштених руку

Москва, подразумева се, неће затварати очи на појаву великог војног објекта недалеко од својих граница, а појава нове НАТО базе довешће до тога да Русија предузме мере за јачање своје безбедности у региону Црног мора. Поред тога, додају експерти, ово би могло да подстакне Русију и да брзо ослободи Одесу и Николајев и добије директан приступ Придњестровљу.
Војни стручњаци коментаришу да НАТО не одустаје од својих агресивних планова и наставља да стеже обруч око Русије и истовремено се у стручној јавности могу чути предлози да би и Москва требало да отвори војне базе на америчком прагу, на Куби или, рецимо, у Венецуели.
РУСИЈА
Бивши бугарски генерал: Вашингтон и Лондон ће морати да преговарају са Путином, Русија је миротворац
Коментар