КУЛТУРА

Није руски него српски: На конкурс за причу Друштва за српски језик јавили се и студенти из Москве

Друштво за српски језик и књижевност и ове године различитим акцијама током марта обележава месец српског језика. Овога пута расписали су конкурс за најбољу кратку причу на српском језику и изненадило их је када су добили приче студената из Русије и Белорусије.
Sputnik
„Расписали смо конкурс за кратку причу до 500 карактера укључујући и белине, а један од захтева био је да аутори употребе три фразеолошка модела – 'Није шија него врат', 'Грлом у јагоде' и 'С мене па на уштап'. То је специфичан захтев посебно када је неко ограничен простором за писање. Нама се на велико задовољство јавило преко 150 аутора, а додатно нас је изненадило што међу њима има студената са Државног универзитета Ломаносов из Москве и студената са Филолошког факултета Државног универзитета у Минску“, каже за Спутњик заменик председника Друштва за српски језик и књижевност проф. др Славко Петаковић.
Тиме је конкурс добио међународни карактер, а Петаковић открива да, иако комисије тек читају пристигле приче, примећено је да су руски и белоруски студенти правилно употребили задате фразеолошке моделе:
„То показује њихову језичку компетенцију и да се ради о студентима који познају стилске и семантичке нијансе српског језика“.
Чињеница да су на конкурс Друштва за српски језик и књижевност стигли радови из других земаља, говори у прилог великом интересовању за изучавање нашег језика ван Србије:
„Нарочито нас радује што је то у словенским земљама. Немерљив је значај изучавањa српског језика ван граница наше земље и то на тако високом нивоу. Сваки студент и сваки професор који изучава српски језик на високом академском нивоу је амбасадор наше културе. Студенти који се упознају са српским језиком, посредством њега упознају се и са нашом културом и традицијом, са нашом средином, прошлошћу и они постају у својим земљама амбасадори. Ти универзитети постају културна језгра из којих се шири представа о нама и спрам тога је значај ове појаве немерљиво важан“.
Петаковић истиче да међу студентима који на страним универзитетима изучавају српски језик стасавају будући преводиоци:
„Они воле језик за који су се определили и распознају све нијансе у култури са којом их тај језик повезује. Они успостављају неку врсту моста између наше и других култура преводећи књижевна дела. То показује могућност српског језика да успостави мост са другим културама и одржи везе српске заједнице, српске државе са другима“.
Погледајте и:
Коментар