https://sputnikportal.rs/20240326/nije-ruski-nego-srpski-na-konkurs-za-pricu-drustva-za-srpski-jezik-javili-se-i-studenti-iz-moskve-marija-jakovljevic-1170305693.html
Није руски него српски: На конкурс за причу Друштва за српски језик јавили се и студенти из Москве
Није руски него српски: На конкурс за причу Друштва за српски језик јавили се и студенти из Москве
Sputnik Србија
Друштво за српски језик и књижевност и ове године различитим акцијама током марта обележава месец српског језика. Овога пута расписали су конкурс за најбољу... 26.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-26T19:11+0100
2024-03-26T19:11+0100
2024-03-26T19:11+0100
култура
култура
култура – вести
српски језик
русија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111412/29/1114122983_0:164:3057:1884_1920x0_80_0_0_0c7e1bbf193b8ce4bd91c8d1ce85ce61.jpg
Тиме је конкурс добио међународни карактер, а Петаковић открива да, иако комисије тек читају пристигле приче, примећено је да су руски и белоруски студенти правилно употребили задате фразеолошке моделе:„То показује њихову језичку компетенцију и да се ради о студентима који познају стилске и семантичке нијансе српског језика“.Чињеница да су на конкурс Друштва за српски језик и књижевност стигли радови из других земаља, говори у прилог великом интересовању за изучавање нашег језика ван Србије:„Нарочито нас радује што је то у словенским земљама. Немерљив је значај изучавањa српског језика ван граница наше земље и то на тако високом нивоу. Сваки студент и сваки професор који изучава српски језик на високом академском нивоу је амбасадор наше културе. Студенти који се упознају са српским језиком, посредством њега упознају се и са нашом културом и традицијом, са нашом средином, прошлошћу и они постају у својим земљама амбасадори. Ти универзитети постају културна језгра из којих се шири представа о нама и спрам тога је значај ове појаве немерљиво важан“.Петаковић истиче да међу студентима који на страним универзитетима изучавају српски језик стасавају будући преводиоци:„Они воле језик за који су се определили и распознају све нијансе у култури са којом их тај језик повезује. Они успостављају неку врсту моста између наше и других култура преводећи књижевна дела. То показује могућност српског језика да успостави мост са другим културама и одржи везе српске заједнице, српске државе са другима“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, култура – вести, српски језик, русија
култура, култура – вести, српски језик, русија
Није руски него српски: На конкурс за причу Друштва за српски језик јавили се и студенти из Москве
Друштво за српски језик и књижевност и ове године различитим акцијама током марта обележава месец српског језика. Овога пута расписали су конкурс за најбољу кратку причу на српском језику и изненадило их је када су добили приче студената из Русије и Белорусије.
„Расписали смо конкурс за кратку причу до 500 карактера укључујући и белине, а један од захтева био је да аутори употребе три фразеолошка модела – 'Није шија него врат', 'Грлом у јагоде' и 'С мене па на уштап'. То је специфичан захтев посебно када је неко ограничен простором за писање. Нама се на велико задовољство јавило преко 150 аутора, а додатно нас је изненадило што међу њима има студената са Државног универзитета Ломаносов из Москве и студената са Филолошког факултета Државног универзитета у Минску“, каже за Спутњик заменик председника Друштва за српски језик и књижевност проф. др Славко Петаковић.
Тиме је конкурс добио међународни карактер, а Петаковић открива да, иако комисије тек читају пристигле приче, примећено је да су руски и белоруски студенти правилно употребили задате фразеолошке моделе:
„То показује њихову језичку компетенцију и да се ради о студентима који познају стилске и семантичке нијансе српског језика“.
Чињеница да су на конкурс Друштва за српски језик и књижевност стигли радови из других земаља, говори у прилог великом интересовању за изучавање нашег језика ван Србије:
„Нарочито нас радује што је то у словенским земљама. Немерљив је значај изучавањa српског језика ван граница наше земље и то на тако високом нивоу. Сваки студент и сваки професор који изучава српски језик на високом академском нивоу је амбасадор наше културе. Студенти који се упознају са српским језиком, посредством њега упознају се и са нашом културом и традицијом, са нашом средином, прошлошћу и они постају у својим земљама амбасадори. Ти универзитети постају културна језгра из којих се шири представа о нама и спрам тога је значај ове појаве немерљиво важан“.
Петаковић истиче да међу студентима који на страним универзитетима изучавају српски језик стасавају будући преводиоци:
„Они воле језик за који су се определили и распознају све нијансе у култури са којом их тај језик повезује. Они успостављају неку врсту моста између наше и других култура преводећи књижевна дела. То показује могућност српског језика да успостави мост са другим културама и одржи везе српске заједнице, српске државе са другима“.
