Говорећи о значају Конвенције, у Министарству су појаснили да је недостатак одговарајућих универзалних споразума у сфери међународне информационе безбедности довео до огромне експлозије криминала у дигиталном простору. Како се наводи, милионима људи се наноси озбиљна економска штета, државе се суочавају са нападима на критичну информациону инфраструктуру и све то прети озбиљним техногеним катастрофама.
Руска страна подсећа да је Русија 2019. године иницирала формирање Специјалног комитета УН за разраду прве у историји свеобухватне међународне конвенције о борби против употребе информационо-комуникационих технологија у криминалне сврхе. Тај процес је подржало 79 земаља чланица УН. Важно је напоменути да је последња конвенција УН на иницијативу Русије усвојена пре више од 20 година (реч је о Међународној конвенцији о борби против нуклеарног тероризма из 2005. године).
Такође је саопштено да је 27. марта на ту тему у Министарству спољних послова Русије у хибридном формату одржан глобални брифинг за дипломатски кор. У догађају је учествовало преко 50 држава и више од 100 дипломата и стручњака из целог света. Разговарано је о питањима припреме за завршну фазу преговора у УН о изради универзалне конвенције о борби против информационог криминала.
Говорећи о нацрту документа, у руском Министарству истичу да су главни задаци смањење дигиталног јаза и елиминисање технолошке неједнакости.
„Циљ је да се удруже потенцијали развијеног и света у развоју, да се створи ефикасан глобални систем за борбу против трансграничног информационо-технолошког криминала, да се узму у обзир изазови које стварају, између осталог, најновија процедурална знања, квантне технологије и вештачка интелигенција“, истакли су у руском Министарству спољних послова.
Наводи се и да током читавог преговарачког процеса Русија инсистира на томе да се у конвенцију укључи дугачка листа криминалних дела, укључујући „сајбер нападе“ на критичну информациону инфраструктуру, трговину оружјем и дрогом и навођење малолетника на самоубиство“.
„Али најважније је што инсистирамо на томе да се у документима забележе злочини повезани са коришћењем информационо-комуникационих технологија у терористичке и екстремистичке сврхе“, истиче руска страна.
Како се додаје, такве технологије у рукама криминалаца постале су готово најважније средство за извођење напада на грађане и државу. У Москви сматрају да ће нови међународни споразум, уколико буде усвојен, поткопати дигиталну хегемонију Запада која је подржана, између осталог, и Будимпештанском конвенцијом из 2001. године. Она омогућава западним обавештајним службама да имају неограничен приступ електронским базама суверених држава.
„Послужиће као основа за стварање међународно-правне основе у циљу изградње глобалног и праведног система међународне информационе безбедности“, објашњава Министарство.
Истовремено скрећу пажњу на то да се, за разлику од Русије, Вашингтон залаже за максимално усаглашавање конвенције УН и Будимпештанске конвенције.
„То значи да Американци и њихови савезници уместо универзалног документа желе да добију споразум који је ограниченог садржаја, који не би наметао никакве обавезе колективном Западу и његовим ИТ компанијама“, саопштило је Министарство спољних послова.
Како се закључује, завршна фаза преговора одржаће се у Њујорку у мају-јуну, након чега би требало да буде договорен коначни текст споразума.
„Упркос ставу Запада, Русија заједно са истомишљеницима рачуна на усвајање првог у историји документа који регулише међународну правну сарадњу у борби против информационо-комуникационог криминала“, закључило је руско Министарство спољних послова Русије.