Европа треба да схвати да су „црвене линије“ сада на њеној територији, каже руски политиколог Денис Батурин.
„Не померамо се ми ка њиховим границама, већ НАТО помера границе свог блока према нама. Сада говоримо о јачању источног крила НАТО-а. Знамо за пројекат изградње базе у Румунији за 10 хиљада људи и разне друге изјаве, укључујући и оне које се тичу предаје нових типова наоружања, укључујући и авионе Украјини“, каже Батурин.
Нова НАТО база на територији Румуније која се већ гради биће највећа у Европи - величине малог града. Пројекат вредан 2,5 милијарди евра, обухвата писте, платформе за наоружање, хангаре за војне авионе, али и школе, вртиће, продавнице, па чак и болницу, као и друге војне објекте за копнене снаге и специјалне јединице.
Румунија је једно од чворишта преко кога се допрема оружје у Украјину, док руски војни експерти тврде да су авиони Оружаних снага Украјине већ стационинарани на румунским аеродромима, након што је руска војска озбиљно оштетили војну инфраструктуру, укључујући и аеродроме у тој земљи.
Како тврде стручњаци, украјински борбени авиони делују по следећем принципу – улећу на територију Украјине, изводе борбени задатак, допуњавају гориво на аеродрому и враћају се у Румунију.
Осим тога, Румунија би могла да буде једна од првих земаља која ће обезбедити своје аеродроме за базирање америчких ловаца Ф-16 ако буду предати Кијеву, а према неким најавама то би се могло догодити већ у јуну.
Шта спрема Запад
Руско Министарство спољних послова је упозорило да активности НАТО-а у источној Европи и у Црноморском региону имају за циљ припрему за могућ сукоб са Москвом, а политиколог Игор Шатров каже да ово упозорење није неосновано и да га треба схватити веома озбиљно.
„НАТО се спрема за директно, непосредно учешће у сукобу у Украјини. Испоруком ловаца Ф-16 Кијеву биће коришћени аеродроми НАТО-а и изгледа да ће управо са њихових аеродрома авиони полетети ка Русији – из Пољске и Румуније на првом месту, а можда чак и балтичких држава. Ово је прва фаза, а друга фаза је увођење војних контигената у Украјину под маском инструктора, а потом, сасвим могуће, и под маском мировњака. Треба очекивати да овог лета сукоб може да пређе у другу фазу – у стадијум учешћа европских чланица НАТО-а у овом сукобу. О томе већ говоре обавештајци, а саопштење руског Министарства спољних послова има политички смисао – Русија упозорава да зна за те планове. Све је веома озбиљно и не може се ово третирати само као реторика“, каже Шатров.
До ескалације може доћи због неспремности Запада да преговара, сматра политиколог.
„Упркос неуспеху Украјине на фронту, нико на Западу не жели да оконча овај сукоб. Нико не жели да натера Украјину да седне за преговарачки сто, а ако нема преговора - то значи рат. Дакле, иде активна припрема европских земаља - чланица НАТО-а и упозорења нису неосноване“, закључио је Шатров.
Москва указује на јачање војног потенцијала блока у Румунији, Пољској и балтичким земљама. Активности ове врсте су провокација која подстиче војну напетост на руским границама и ствара додатну претњу безбедности Русије. Све је то усмерено на припрему НАТО савезника за потенцијални сукоб, наводи руско Министарство спољних послова, додајући да ће Москва пратити акције Румуније, процењивати ризике и узимати их у обзир током војних планова.
Москва је више пута напомињала да је Северноатлантска алијанса усмерена на конфронтацију, а њено даље ширење неће Европи донети већу безбедност. Кремљ је нагласио да Русија не представља претњу ниједној земљи блока, али да неће игнорисати акције које су потенцијално опасне по њене интересе.
Русија нема намеру да напада Европу, то су западне измишљотине
У саопштењу Министарства спољних послова у суштини нема ништа ново, ако се сумирају и сагледају све провокативне НАТО активности последњих деценија, укључујући и проширење и модернизацију базе у Румунији, испоруку оружја Кијева и вишедеценијско ширење НАТО-а на Исток, каже Батурин.
„Све су то епизоде једне велике конфронтације. Aко укратко поменемо неке ‘црвене линије’ у овом односу, онда треба да се подсетимо једне од последњих изјава нашег председника, коју је јуче дао, у вези са испорукама авиона, или учешћем НАТО-а у формату базирања и полетања тих страних авиона за учешће у обрачуну са Русијом у ваздушном простору над Украјином. Јасно је речено да ће се аеродроми трећих земаља сматрати легитимном метом у таквом случају. То су управо те ‘црвене линије’, a Европљани морају да схвате да те ‘црвене линије’ више не пролазе кроз Украјину, нити кроз некакав информациони простор, већ могу бити - не на границама њихових територија - већ директно на територији њихових земаља“, истиче Батурин.
Тврдње Запада о „агресивној Русији“ и њеним наводним плановима да нападне Европу могу се једноставно објаснити, додао је Батурин.
„Све је врло једноставно – почели смо да радимо оно што дуго нисмо радили – да се супротстављамо, да пружамо физички отпор, на пример, покретањем специјалне војне операције, а не само да упозоравамо, иницирамо седнице Уједињених нација. Запад не разуме - како је то сад могуће?“, каже Батурин.
Према његовим речима, Запад очекује од Русије и свих других земаља да буду послушници, да следе све њихове циљеве и све акције зарад западних интереса.
Руски председник Владимир Путин је изјавио да Русија нема намеру да ратује против НАТО-а. Исто тако, он је назвао „потпуном бесмислицом“ приче да ће Москва, после Украјине, да нападне Европу. Такве тврдње имају за циљ застрашивање становништва искључиво зато да би извлачили новац од њих, посебно у светлу чињенице да се економија смањује, а животни стандард пада. Према његовим речима, амерички сателити се „плаше велике, јаке Русије“, иако то раде узалуд, јер Русија нема агресивне намере, а приче да ће Русија да нападне Пољску, балтичке земље и Чешку су глупости.
Говорећи о испорукама Украјини авиона Ф-16, он је истакао да то неће изменити ситуацију на бојном пољу.