СДСС Милорада Пуповца у два мандата била је у коалицији са владајућим ХДЗ премијера Андреја Пленковића и самим тим је очекивано да се и после избора сврста уз ХДЗ, али не би било претерано изненађење да политички представници Срба у Хрватској промене страну, јер у политици је све могуће, додаје Штрбац.
Сукоб Пуповца и Милановића
Саговорник Спутњика подсећа да је СДСС био у коалицији са ХДЗ у време владе Ива Санадера од 2008. до 2012. године. Исте године, кад је преузела власт коалиција око СДП, а премијер постао Зоран Милановић, СДСС се није нашао у владајућој коалицији.
Кад су Милановића питали зашто СДСС није у владајућој коалицији, он је одговори: „Шта ће ми, па пола министара у влади су Срби“. Од тада, односи између Милановића и Пуповца драстично су се пореметили.
„Пуповац је био у добрим личним односима и са тадашњим председником Хрватске Ивом Јосиповићем. Били су колеге универзитетски професори, обојица левичари, један другом долазили су на славља а онда су се нешто закачили, а то се после прелило и на Милановића. Од тада често Милановић прозива Пуповца и Пуповац Милановића, тако да је тешко замислити да би Пуповац ишао у коалицију са Милановићем“.
Све анализе падају у воду
Милановић се уочи избора представља као човек који окупља опозицију и то не само левицу и леви центар већ и странке које су више десно од ХДЗ, попут Домовинског покрета и Моста и најављује формирање коалиционе владе, додаје Штрбац.
Најава кандидатуре Милановића на парламентарним изборима, без обзира на одлуку Врховног суда по којој не сме да учествује у политичким активностима ниједне политичке странке док је председник, изазвала је шок и хаос у хрватској јавности. Питање је како ће се све то завршити, а све досадашње анализе падају у воду.
„У политици је све могуће и то што су се челници појединих странака свађали мења се преко ноћи, не само у Хрватској, него свугде у свету. Политичари се свађају, мењају мишљења и коалиције тако да је све могуће. Зато би 'мањинци' укупно гледајући, али и Срби са своја три фиксна саборска заступника стварно могли бити језичак на ваги. И биће вероватно.“
Још је велики грех бити Србин у Хрватској
Изборни систем у Хрватској је такав да се у десет изборних јединица бира по 14 заступника у Сабору, 11. јединица је дијаспора која бира три заступника а 12. су „мањинци“, укупно их је осам од којих су троје Срби. До сада су „мањинци“ били језичак на ваги и сви су били у коалицији са ХДЗ у последња два сазива откад је Пленковић премијер, подсећа Штрбац.
СДСС ће највероватније покушати да добије још једног заступника на општој листи у седмој изборној јединици која обухвата Кордун, Лику већи део Баније и неки делове Далмације где има највише Срба. Да би добили и четвртог саборског заступника, потребно је да добију између 12.000 и 14.000 гласова, објашњава Штрбац.
„По последњем попису становништва, број Срба у Хрватској пао је на око 124.000, односно 3,2 одсто у укупној популацији. Осим тога, за мањинску листу гласа много мање Срба него за опште листе. Људи не желе да се јавно изјашњавају као Срби јер је још велики грех бити Србин у Хрватској. А СДСС се често приговара да са свега неколико хиљада гласова добију три заступника“.
Такође, врло мало Срба гласа у дијаспори. У дијаспори највише гласају Хрвати из Херцеговине и захваљујући њиховим гласовима до сада је увек сва три заступника добијао ХДЗ. Мада би се и то могло променити с обзиром на однос Милановића и Пленковића према положају Хрвата у БиХ, закључио је Штрбац.
Погледајте и: