Описавши Бранда као „једног од најзначајнијих глумаца светске кинематографије”, Кинотека је подсетила да је богат глумачки опус почео филмом „Трамвај звани жеља“ (1951) у режији Елије Казана.
„Са Казаном, Брандо је снимио и филм 'Вива Запата!' (1952), као и 'На доковима Њујорка' (1954) који представља прекретницу у америчкој филмској глуми“, истичу из Кинотеке.
Брандо је у том филму, подсећају из Кинотеке, изговарао своје реплике намерно благо неразговетно, мрмљајући, што је допринело снажнијем ефекту природности и реалистичности, а за ово своје остварење награђен је и првим од два Оскара.
Редитељ Френсис Форд Копола позвао је Бранда да тумачи лик Дон Вита Корлеонеа у филму „Кум“ (1972), за који ће бити награђен другим Оскаром, а тада је заиграо и у контроверзном „Последњем тангу у Паризу“ (1972) Бернарда Бертолучија.
„У Кополиној 'Апокалипси данас' (1979) ће тумачити лик пуковника који се одметнуо од америчке војске током рата у Вијетнаму, што ће на неки начин симболично представљати и Брандову позицију наспрам холивудског естаблишмента“, наводе из Кинотеке.
Погледајте и: