КУЛТУРА

Ђорђу Матићу уручена награда „Момо Капор“: Било је много славнијих лауреата, али срећнијег није

Награда за књижевност „Момо Капор“ уручена је данас писцу Ђорђу Матићу за роман „Нитокуда с љубављу“на свечаности у Скупштини града Београда.
Sputnik
Председник Управног одбора Задужбине „Момчило Момо Капор“ академик Матија Бећковић уручио је Матићу плакету од сребра са мотивом школице, а новчани износ од 250.000 динара директорка Сектора маркетинга и комуникација Ерсте банке Александра Косановић Стрижак.
Матић је захвалио жирију истакавши да му награда „Момо Капор“ представља „бескрајну част и задовољство“ и приметио да је „овде било много славнијих лауреата, али срећнијег и радоснијег није било“.
Лауреат је рекао да до сада није добио „ни похвалу за писмени рад у школи“, али сматра да је награда „Момо Капор“ њега чекала у тренутку када се навршава 40 година од када је објавио свој први текст - рецензију концерта два загребачка бенда:
„У оно време за мене су постојала тројица људи који нису били рокери, али смо их тако доживљавали. Један је био Арсен Дедић (1938-2015), други Игор Мандић (1939-2022), а трећи Капор. Мому нисам познавао лично, али је његова књижевност одувек са мном“.
Ђорђу Матићу уручена награда „Момо Капор“
Први Матићев роман „Ниоткуда с љубављу“ који је између осталог и посвета његовом родном Загребу, објављен 2021. у Хрватској а прошле године и у Србији, наишао је на велико интересовање читалаца од Вардара до Триглава.
„Било је време да Загреб добије један роман такве врсте, посебно од човека који је толике године био емигрант. Роман је добио велику пажњу из најбољих књижевних, односно шире културних разлога, пошто доносим златно време загребачког новог вала и културе спајајући то са традицијама Загреба, Хрватске, односно Југославије. Највећа част коју сам доживео је што је легендарни Игор Мандић пред смрт написао један панегирик од текста о роману. Мислим да му је то последњи текст књижевне критике“, рекао је Матић раније за Спутњик.
Задовољан и пријемом романа и у Србији али и на ширем подручју некадашње СФРЈ до сад је одржао око 20 промоција од Вардара до Триглава:
„Без обзира на даљину и све поделе које смо имали у међувремену, људи одлично хватају референце, разумеју о чему се ту ради иако је књига у неким елементима врло загребачка. Свугде је различита публика, али људи хватају исте ствари, исте референце али их различито тумаче. Одушевило ме колико се људи сећа неких појмова и личности које сам ставио у роман за које нисам мислио да ће их се сећати“.
Просечан читалац не би нашао сличности у Капоровим и Матићевим делима, али су оба пре свега дубоко одани својој култури
Одлуку да награда „Момо Капор“ припадне Матићу једногласно је донео жири у коме су били Мухарем Баздуљ, Радмила Станковић и Вуле Журић, који је оценио да просечан читалац не би нашао сличности у Капоровим и Матићевим делима, али су оба пре свега дубоко одани својој култури:
„Та култура се у највећој мери преклапа и кроз високу културу и кроз оно што бисмо могли назвати културом свакодневног живота. Матић је велики део живота провео у егзилу, Капор (1937-2010) је био светски путник. Нису били ‘провинцијалци’, али нису били ни наличје истог новчића - наивни адоратори свега туђег и далеког“.
Свечаности којом је обележен и дан Капоровог рођења, присуствовали су његова супруга Љиљана Капор, чланови жирија и бројни пријатељи писца и сликара.
Погледајте и:
Коментар