Настојање француског председника Емануела Макрона да се прикаже као пријатељ Србије током посете српског председника Александар Вучића овој држави с једне стране, и стављање у исту раван Београда и Приштине с друге стране, посебно када је реч о испуњавању преузетих обавеза, показује његову осионост и лицемерје - утисак је који је његов говор оставио код огромне већине грађана Србије.
Покушај да се релативизује државност Србије
Наиме, Београд је испунио своје обавезе за разлику од Приштине која се прави невешта, и још намеће нова правила, на шта је српски председник отворено указао.
Саговорници Спутњика дипломате и бивши амбасадор Милован Божиновић и Владислав Јовановић на ову ситуацију гледају као на очекивану с обзиром да је, како кажу, Француска међу првима признала косовску државност мимо свих међународних правила и на нашу жалост с обзиром на историјску повезаност.
Божиновић каже да је Макрон поступио у стилу западних политичара који је присутан већ дуже време током сваке посете нашој држави или сусрету са нашим представницима.
„Кад год него од министара из западних држава дође у овај регион он обавезно посети и Београд и Приштину сугеришући тиме да се ради о земљама истог статуса. То није ново и практикује се већ годинама. Њихов крајњи циљ је да изједначе Приштину и Београд у погледу државности обе стране у дијалогу који воде. Читава њихова политика јесте у томе да се да се Србија временом на то навикне да када разговара са Приштином разговара са другом државом,“ оцењује Божиновић.
Макрон је говорио у стилу гласноговорника Запада
Да ли је то лицемерно или не, с обзиром да се став Србије зна, наш саговорник каже следеће:
„Није у мом вокабулару реч коју бих употребио, али сви који овако раде знају тачно шта раде и која је то сензибилна тачка која погађа српску страну. Дакле, нема ту случајности, нас приморавају, бар то покушавају, па и на овакав начин да нас навикну на њихову чињеницу да су Београд и Приштина равноправни партнери. Наравно, са становишта међународног права то је лако обориво али то право се одавно не поштује,“ истиче Божиновић.
Он напомиње да је Француска у последње време по питању Косова и Метохије активнија из два разлога – јер је коаутор уз Немачку плана за решавање косовског питања, а други разлог је вероватно тај јер остали са Запада који деле исто мишљење на ову тему са Паризом играју на карту наше историјске блискости са овом државом.
Јовановић, с друге стране, истиче да је српски председник одмах реаговао на Макронову провокацију, што је неуобичајено у овим случајевима, али сматра да је био изазван, и да није могао да прећути то што је речено те да је добро то што је одмах одговорио и исправио Макрона.
„Тако да је то редак јавни знак неслагања у ствари која је Западу коме и Макрон припада важна да се затвори и да Србија после тога буде зрела по њима да уђе у те такозване европске организације. Са овим је од почетка требало рачунати, јер се проценило да због историјски блиских веза нас и Француске у прошла два велика рата, Макрон може да погура ствари у правцу који Запад очекује а то значи да Србија учини пуну нормализацију односа са такозваном државом Косово,“ коментарише Јовановић.
Односно, од Србије очекују да се јавно одрекне најстаријег дела наше територије да би се Запад умирио, што Јовановић мисли да се за мандата Вучића неће десити.
Наша истрајност може да промени став Запада
Наш саговорник је чак уверен да што ми будемо истрајнији у нашем ставу да ће Запад временом почети да схвата да мора да нам попушта по питању Косова и Метохије.
„Од нашег даљег отпора према притиску да Косово признамо као државу зависи да ли ће Запад у једном тренутку да се поколеба у свом ставу да Косово треба да буде независно, или ће због немогућности да то оствари, и због међународног права, и због односа са нама почети да размишља о могућој ревизији тог свог става. Па да дође до закључка да је Косово као независно било покушано, и са њихове стране као такво подржано, али да се тако ствара више проблема него решења, и да ће онда морати да се покуша да се решење тражи у другом правцу као што је можда неки широк обим аутономије унутар Србије,“ каже Јовановић.
То би, како каже Јовановић, могао да буде логични след догађаја, јер све је видљивије да ова њихова опција не пролази и када се коначно увере да ни милом ни силом од Србије не могу да добију шта хоће, а да при том знају да без Србије нема ни признања Косова, онда ће морати то своје садашње решење да уподобе са реалношћу.