„Нисам ја изабрао пројекат, пројекат је изабрао мене“, рекао је Мало после експеримента.
Тим је упоредио мишје ембрионе старе од 10 до 17 дана са и без функционалних верзија гена Тгфбр1. Овај ген учествује у сигналном путу који одређује правац од трупа до репа у телу које се формира. Сигнални пут упућује ћелије да развију задње удове или спољашње гениталије.
Како ембрион сисара расте, унутар њега се формирају структуре од главе до репа. У раном развоју генетски механизми се померају са фокусирања на главу ка издужењу тела и постављању темеља за главне системе органа, пише „Сајенс алерт“.
Касније долази друга транзиција током које активација гена у више слојева ткива продужава труп и ствара реп. Током процеса интеракције између новоформираних ткива, стварају се структуре неопходне за излазне канале и гениталије.
„Можда ће наше истраживање моћи да објасни зашто змије немају задње удове, док већина гуштера има“, кажу научници.
Упркос прилично драматичној локацији додатних ногу код ембриона којима недостаје функционална верзија Тгфбр1, други гени у овим ногама били су слични онима у нормалним удовима миша.
Биолози су затим детаљније анализирали ДНК у мутираном ткиву ногу и упоредили га са контролним мишевима. Открили су ремоделирање хроматина, односно да су протеини који контролишу приступ ћелијској ДНК имали конфигурацију „ногу“, уместо „гениталија“.
Научници још не знају тачан механизам којим супресија гена доводи до додатног пара ногу. Надају се да ће уз боље разумевање процеса развити додатне алате за решавање развојних проблема и болести.
Истраживање под називом „Tgfbr1 controls developmental plasticity between the hindlimb and external genitalia by remodeling their regulatory landscape“ објављено је у часопису „Nature Communications“.
Погледајте и: