https://sputnikportal.rs/20240410/misevima-tokom-eksperimenta-slucajno-izrasle-noge-umesto-genitalija-foto-1170947046.html
Мишевима током експеримента случајно израсле ноге уместо гениталија /фото/
Мишевима током експеримента случајно израсле ноге уместо гениталија /фото/
Sputnik Србија
Научници су експериментишући са генима мишева створили шестоногог сисара. Биолози Анастасија Лозовска и Мојзес Мало и њихове колеге са португалског научног... 10.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-10T20:33+0200
2024-04-10T20:33+0200
2024-04-10T20:51+0200
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/0a/1170947550_0:92:2048:1244_1920x0_80_0_0_e1bd355103661c4dae7adc24e6cae9f3.jpg
„Нисам ја изабрао пројекат, пројекат је изабрао мене“, рекао је Мало после експеримента.Тим је упоредио мишје ембрионе старе од 10 до 17 дана са и без функционалних верзија гена Тгфбр1. Овај ген учествује у сигналном путу који одређује правац од трупа до репа у телу које се формира. Сигнални пут упућује ћелије да развију задње удове или спољашње гениталије.Како ембрион сисара расте, унутар њега се формирају структуре од главе до репа. У раном развоју генетски механизми се померају са фокусирања на главу ка издужењу тела и постављању темеља за главне системе органа, пише „Сајенс алерт“.Касније долази друга транзиција током које активација гена у више слојева ткива продужава труп и ствара реп. Током процеса интеракције између новоформираних ткива, стварају се структуре неопходне за излазне канале и гениталије.Упркос прилично драматичној локацији додатних ногу код ембриона којима недостаје функционална верзија Тгфбр1, други гени у овим ногама били су слични онима у нормалним удовима миша.Биолози су затим детаљније анализирали ДНК у мутираном ткиву ногу и упоредили га са контролним мишевима. Открили су ремоделирање хроматина, односно да су протеини који контролишу приступ ћелијској ДНК имали конфигурацију „ногу“, уместо „гениталија“.Научници још не знају тачан механизам којим супресија гена доводи до додатног пара ногу. Надају се да ће уз боље разумевање процеса развити додатне алате за решавање развојних проблема и болести.Истраживање под називом „Tgfbr1 controls developmental plasticity between the hindlimb and external genitalia by remodeling their regulatory landscape“ објављено је у часопису „Nature Communications“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија
Мишевима током експеримента случајно израсле ноге уместо гениталија /фото/
20:33 10.04.2024 (Освежено: 20:51 10.04.2024) Научници су експериментишући са генима мишева створили шестоногог сисара. Биолози Анастасија Лозовска и Мојзес Мало и њихове колеге са португалског научног института „Гулбенкијан“ променили су правац истраживања након овог чудног резултата.
„Нисам ја изабрао пројекат, пројекат је изабрао мене“, рекао је Мало после експеримента.
Тим је упоредио мишје ембрионе старе од 10 до 17 дана са и без функционалних верзија гена Тгфбр1. Овај ген учествује у сигналном путу који одређује правац од трупа до репа у телу које се формира. Сигнални пут упућује ћелије да развију задње удове или спољашње гениталије.
Како ембрион сисара расте, унутар њега се формирају структуре од главе до репа. У раном развоју генетски механизми се померају са фокусирања на главу ка издужењу тела и постављању темеља за главне системе органа,
пише „Сајенс алерт“.
Касније долази друга транзиција током које активација гена у више слојева ткива продужава труп и ствара реп. Током процеса интеракције између новоформираних ткива, стварају се структуре неопходне за излазне канале и гениталије.
„Можда ће наше истраживање моћи да објасни зашто змије немају задње удове, док већина гуштера има“, кажу научници.
Упркос прилично драматичној локацији додатних ногу код ембриона којима недостаје функционална верзија Тгфбр1, други гени у овим ногама били су слични онима у нормалним удовима миша.
Биолози су затим детаљније анализирали ДНК у мутираном ткиву ногу и упоредили га са контролним мишевима. Открили су ремоделирање хроматина, односно да су протеини који контролишу приступ ћелијској ДНК имали конфигурацију „ногу“, уместо „гениталија“.
Научници још не знају тачан механизам којим супресија гена доводи до додатног пара ногу. Надају се да ће уз боље разумевање процеса развити додатне алате за решавање развојних проблема и болести.
Истраживање под називом „Tgfbr1 controls developmental plasticity between the hindlimb and external genitalia by remodeling their regulatory landscape“
објављено је у часопису „Nature Communications“.
