Овако некадашњи југословенски амбасадор при УН Бранко Бранковић види тактику коју би Србија требало да примени током лобирања против усвајања резолуције о Сребреници, која би на дневном реду Генералне скупштине УН требало да се нађе крајем априла, а расправа о њој се очекује, како је председник Србије Александар Вучић најавио. 2. маја.
Подсећамо, Вучић је након састанка са политичким руководством Републике Српске поручио да ће се Србија борити против доношења резолуције о Сребреници у УН до последњег тренутка и за сваки глас, иако, како је рекао, зна да су шансе за позитиван исход минималне.
Српски председник рекао је да је разговарао са председником Генералне скупштине УН и најавио је да ће на Ист ривер послати специјалног изасланика, који ће тражити да се размотри кршење свих процедура која прате лобирање за резолуцију у Сребреници.
Србија има шансу
Ипак, Бранковић је, чини се већи оптимиста и сматра да Србија има шансе да увери највећи број држава чланица УН да ову резолуцију не би требало усвојити.
Овај искусни дипломата са скоро четрдесетогодишњим искуством у раду на односима са Светском организацијом, објашњава да постоји могућност да Србија или нека друга земља тражи да се о резолуцији изјасни двотрећинска већина, без обзира што промотери резолуције траже да се о њој изјасни проста већина присутних и гласалих чланица.
О том предлогу мора да се изјасни Генерална скупштина, наводи Бранковић и тада би била потребна двотрећинска већина од броја присутних и гласалих, а не двотрећинска већина чланица УН.
„Убеђен сам да, како се ствари крећу и захваљујући нашим акцијама, велики број земаља неће бити присутно на гласању. Очекујем да од 193 чланице барем педесет земаља не буде у сали када буде гласање, на шта свака држава има право“, наводи он.
Усвајање резолуције двотрећинском већином уобичајено је кад год је на дневном реду Генералне скупштине неко важно питање, јер, додаје наш саговорник, ради се о политичкој тежини резолуције. Двотрећинском већином изгласане су све резолуције о палестинском питању током седамдесетих и осамдесетих година и зато су оне имале велику политичку тежину.
Једна ствар је ако је резолуција изгласана протом већином, на пример ако је за њу гласало 26 од педесет присутних чланица, а друга ако је за њу гласало 129 од 193 чланице.
„Свака резолуција која је усвојена, па може да их дође десет, ако гласа шест, то је прошло. Али, онда се поставља питање политичке тежине тога, јер то онда нигде неће да одјекне. За овакву ствар, када је геноцид у питању, ако од 193 чланице немате барем 150 да гласа „за“, а убеђен сам да од тога нема ништа, то је онда „причам ти причу““, каже Бранковић.
Улога специјалног изасланика
Специјални изасланици, а Србија је најавила да ће послати свог у Њујорк, уобичајени су у дипломатији када се ради о односима између држава, међутим, у случају односа са УН и нису толико уобичајени, објашњава Бранковић.
„Специјални емисар у овом тренутку може да буде политички потез по коме желимо да дамо одређени значај овоме о чему се говори, па претпостављам да је то идеја“, сматра он.
Специјални представник Србије затражиће да разговара са председником Генералне скупштине, а може да затражи да састанку присуствује и Генерални секретар УН, додаје Бранковић.
„Ја да сам изасланик, урадио бих то, јер то је прилика да се председнику Генералне скупштине и Генералном секретару јасно ставе до знања сви могући подаци о томе зашто и како у Сребреници није било геноцида, него је било злочина на обе стране и да се за те злочине, под фирмом геноцида само Срби жигошу, а да целом другом делу, под вођством Насера Орића, опрашта све што су урадили, сви ратни злочини“, наводи наш саговорник.
Бранковић, како каже, претпоставља да специјални изасланик неће разговарати само са највишим чиновницима УН, већ ће разговарати и са представницима свих чланица Савета безбедности, како би и њима објаснио српски став. Уз то, важно је и да српски амбасадори у свим државама на тему резолуције о Сребреници разговарају и објасне став Србије на највишем могућем нивоу.
Кад не може да порази Русију…
За Бранковића, одговор на питање због чега западне силе баш у овом тренутку гурају резолуцију о Сребреници је једноставан. Западу у Украјини ништа не иде на руку – ништа што су предузимали против Русије није успело, а европске земље увучене су у дубоку кризу.
„Истовремено, и владе у тим земљама изгубиле су кредибилитет код грађана и, по свој прилици предстоје им немири. Пошто су ту где су и не знају како да се одрже на власти, политичке елите покушавају да барем негде нешто ураде, не би ли успели да пораз у Украјини неутралишу, замаскирају или извуку поене не би ли остали на власти“, сматра Бранковић.
У тој функцији је покретање питања о Сребреници, закључује Бранковић.
Погледајте и: