Рано је Никола Зечевић морао да се суочи са кидањем лигамената колена, можда и најгором повредом за једног спортисту, али је то остало иза њега и био је спреман да преузме улогу капитена Партизана.
Сада је са траком око руке црно-белима донео титулу на коју се чекало више од једне деценије и због тога је и поносан и срећан.
„После три дана сам одгледао утакмицу, било је баш тешко и за гледање, али привукла је пажњу што је лепо за рукомет. Ово је први трофеј за Партизан ове године, драго ми је што смо га баш ми донели. После дугог поста од 11 година много ми је драго што смо то учинили“, рекао је Зечевић.
Партизан је Војводину „сломио“ после два продужетка и пенала, а утакмица је морала да буде и прекинута због навијача који су правили нереде.
Рукометаши Војводине на самом истеку другог продужетка имали су прилику за гол који би означио и победу, али су се и ту спасили црно-бели. Све су зачиниле одбране Немање Марјановића.
Такав спектакл дуго није виђен, а колико је било напето најбоље зна капитен.
„Превелики адреналин, нисам могао да спавам после утакмице. После три године у Партизану да као капитен донесем трофеј јако ми је драго. Пуно је емоција, адреналина, нисмо још ни свесни, бићемо свесни на крају када се погледамо у очи“, кроз осмех прича леви бек Партизана који још увек покушава да сложи утиске.
Никола Зечевић
© Фото : РК Партизан/ Уступљено Спутњику
Војводина је у једном тренутку била на пет голова предности, али чак и тада црно-бели веровали су у победу.
„Рекао сам на полувремену да не падају главе, рукомет је игра која се игра 60 минута. Од првог до последњег смо сви веровали да можемо да победимо и да се вратимо. Знали смо да има још 30 минута, уз веру и храброст смо се вратили“, истакао је талентовани рукометаш.
Био је Зечевић важан део екипе, али није могао да игра продужетке. Од повреде се опоравио, али за кондицију је потребно још времена, па су тако у завршници почели грчеви.
„Све ме је мало исцрпело, утакмица је предуго трајала, играо сам у оба правца, почели су грчеви, тело није могло да издржи. Жао ми је због тога што нисам помогао у продужецима, али сам касније ушао да шутирам и био сам сигуран да дајем пенал“, каже Зечевић.
Колико год овако несвакидашње утакмице биле тешке, како физички тако и ментално 22-годишњи рукометаш каже да у њима ужива.
„Вратио сам се после повреде на најбољи могући начин. Највише волим те утакмице са притиском за трофеј јер највише уживам, поготово када су ту навијачи. Изашао сам из повреде ја још нисам прошао припреме, нисам спреман као што знам и могу да будем, али за овакве утакмице не знам шта да се деси одиграо бих“, поручује Зечевић који и даље узбуђено прича о финалу.
Никола Зечевић
© Фото : РК Партизан/ Уступљено Спутњику
Освајање трофеја у Купу не значи и крај сезоне. Партизанови апетити порасли су после велике победе и сада желе „дуплу круну“, односно и титулу првака Србије.
„Још увек није крај, играмо полуфинале лиге са Металопластиком, имамо прилику за још један торфеј. Рекао сам то и момцима и да можемо да узмемо дуплу круну и будемо та златна генерација“, прича Зечевић и додаје да он и тим апсолутно верују да могу и до другог трофеја.
„Наравно да верујемо, први пут сам победио Војводину од доласка у Партизан. Наравно да сад сви морамо да верујемо, видели смо да није несаломива, да може да се победи. Треба прво гледати полуфинале са једном јако добром екипом која игра јако добро. Видели смо да можемо са свима, мислим да највише зависимо од нас самих. Као што смо и показали победивши Војводину у сред Новог Сада“, поручио је млади рукометаш.
Партизан је препорођен од доласка Ђорђа Ћирковића, а томе сведочи и популарни „Зека“.
„Ја сам капитенску траку задужио прошле сезоне и самим тим је велика одговорност јер Партизан је јако велики клуб, у Србији највећи. Сви на свету знају за Партизан и због кошарке и фудбала, то је велико име, самим тим је то носило притисак. Доласком новог тренера осетила се нова енергија, систем који смо сви прихватили и који нам прија. Када сам поново погледао утакмицу, видео сам какве је замисли имао, колико нас је одлично водио и када је било напето, свака му част“, рекао је Зечевић о свом тренеру.
Ужива Никола у Партизану, али се радује и репрезентативним обавезама. За сениорску репрезентацију у мечу квалификације против Норвешке прошле године, а у млађој селекцији се и повредио. Сада чека позив новог селектора Бориса Ројевића, који ће се без било какве сумње догодити јер Зечевић важи за једног од најталентованијих рукометаша млађе генерације.
„Када сам потписао за Партизан, жеља ми је била да и дебитујем за сениорску репрезентацију Србије. То ми је омогућио Ђерона, то је велика част. Увек ћу бити ту и никад нећу одбијати позив, то је нешто посебно, нешто што ме испуњава. Дао сам се на првенству, ту сам се и повредио, али за репрезентацију бих све учинио“, поручио је Никола Зечевић.