Антрополози су проучавали необичан положај три женска скелета ископана 1985. године на локалитету у граду Сен Пол Троа Шато и закључили да су две од њих вероватно умрле током тортуре познате као „incaprettamento“, током које су некој особи вежу врат и глежњеви на такав начин да се она на крају угуши због положаја ногу.
Обележавање промене годишњег доба и људских жртава
Стручњаци су такође прегледали скелете са других археолошких налазишта широм Европе и пронашли 20 других случајева сличних жртвених убистава. Ова пракса је вероватно била релативно распрострањена у неолиту или старијем каменом добу.
„Треће женско тело било је у нормалном положају и не знамо како је умрла. Али оно што знамо, јесте да су све три жене сахрањене у исто време“, рекао је антрополог Ерик Крубези са Универзитета Пол Сабатије у Тулузу.
Гробно место је позиционирано у складу са изласком сунца за летњи солстициј и заласком за време зимског солстиција, због чега научници претпостављају да се радило о неком облику жртвовања, односно да су се на том месту окупљали древни људи да обележе промену годишњих доба, што је можда укључивало и људске жртве.
Смрт у гробу
„Увек је постојала идеја о повезаности између нечије смрти и жетве“, рекао је Крубези за Си-Ен-Ен, мислећи на слична веровања која се појављују у другим културама, као што је пракса жртвовања људи међу Инкама у Јужној Америци.
„Наишли смо на исту врсту жртвовања у различитим деловима Европе. И то је веома сурова пракса. Нема крви, нико није убио никога лично. Жртве су се заправо убиле“, каже Крубези.
Иако је немогуће са сигурношћу доказати да су жене на локалитету Saint-Paul-Trois-Chateauxумрле на лицу места, њихов положај (положене једна на другу) указује да су оне намерно постављене и да су вероватно умрле у гробу.
Истраживање под називом „A ritual murder shaped the Early and Middle Neolithic across Central and Southern Europe“ објављено је у часопису „Science Advances“.
Погледајте и: