СВЕТ

Тајне херкуланумских списа: Италијански научник открио где је сахрањен Платон

Папиролог са Универзитета у Пизи Грацијано Ранокија саопштио је да је дешифровањем папируса, који су пронађени пре скоро 300 година у близини Напуља, открио тачно место где је сахрањен Платон.
Sputnik
По мишљењу истраживача, налази указују на то да је Платон сахрањен у Академији у Атини, у башти поред „Храма муза“. То је утврђено захваљујући новом тумачењу папируса, које је написао Филодем из епикурејске школе, који детаљно описују историју Академије.
„Платон је сахрањен у башти Академије у Атини, поред такозваног Музеона, посвећеног музама. До сада је било познато само то да је сахрањен на територији Академије“, рекао је Ранокија, пишу западни медији.
Платон, који је преминуо око 347. године п.н.е., сматра се једним од највећих грчких филозофа. Заједно са учитељем Сократом и учеником Аристотелом поставио је темеље западне филозофије и науке.
Херкуланумски папируси, откривени у 18. веку, садрже више од 1.800 праисторијских свитака. Откривени су на луксузном римском имању на месту некадашњег Херкуланума у Италији, где су вековима лежали испод слоја вулканског пепела након ерупције Везува.
Научници су деценијама покушавали да дешифрују свитке. Сада су им у помоћ притекле технологије вештачке интелигенције.
Уз њихову помоћ, Ранокија и његов тим успели су да прочитају око 1.000 речи – отприлике 30% целог текста – и верују да ће у потпуности дешифровати папирус до 2026. године. Направили су стотине инфрацрвених фотографија угљенисаних свитака, који им омогућавају да виде не само предњу, већ и задњу страну папируса. Налази су потом компјутерски анализирани.
Угљенисани свици су пронађени 1752. године у вили у близини Напуљског залива за коју се верује да је припадала тасту Јулија Цезара, али њихов садржај остаје мистерија јер су научници сматрали да су превише крхки да се развију.
Платонова Академија била је позната школа у старој Атини, основана ван градских зидина на северозападу града 387. п.н.е. Уништена је по налогу римског диктатора Суле 86. године п.н.е.
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Зашто је мит о Атлантиди жив више од 2.300 година после Платонове смрти?
Коментар