Према његовим речима, због тога је Србија приморана да увози радну снагу.
Алексић је рекао за РТС да су подаци о мањку од 20.000 возача, који се најчешће спомињу у јавности, још из 2019. године и да је од тада ситуација додатно погоршана.
„Од тада је значајно смањен прилив нових возача, тако да је ван средњих школа дошло, кроз стручну професионалну компетенцију, негде око нових 1.000 возача, а требало је око 15.000, 16.000“, рекао је Алексић.
Он је додао и да се мањак возача се надокнађује радницима који долазе, рецимо, из Индије.
„Превозници виде да је једини начин да се то превазиђе довођење радне снаге са стране, тако да смо и ми на нашем сајту препоручили одређене респектабилне агенције које би могле да доведу раднике како би одржали делатност друмског транспорта“, навео је Алексић.
Додао је да возачи који долазе из иностранства могу да раде само у унутрашњем транспорту и додао „да су они наша будућност“. „Тешко да ћемо ми из домаћих ресурса њих заменити. Значи, њихова обука у наредном периоду је један од важних сегмената“, рекао је Алексић.
Трећина возача старија од 55 година
Алексић је објаснио и да Србија има 170.000 лиценцираних возача, од којих је скоро трећина старија од 55 година, а око 15.000 је млађе од 30 година. „Тек у наредном периоду се припрема још већи јаз и проблем недостатка једног важног ресурса за обављање делатности транспорта“, рекао је Алексић.
Додао је да је демографска ситуација у Србији неповољна, што је и један од разлога за мањи број нових кадрова, док је са друге стране дошло је до већег обима раста привреде и већих захтева за превозом.
„Од 2015. године до данас у међународном превозу је порасло за преко 56 одсто домаћих декларација које су и извозно-увозне, а када је транзит у питању, порасло је за преко 86 одсто“, указао је Алексић.
Имајући ове бројке у виду, произилази да Србији недостаје више возача него Немачкој.
Како је недавно пренео портал Бизлајф, Немачкој тренутно недостаје око 11.300 професионалних возача камиона и око 4.200 возача аутобуса.
Погледајте и: