Цвеће се обично поклања када жени желимо да нешто честитамо, да јој се захвалимо и да јој укажемо пажњу.
Билбијска верзија о цвећу
Постоји неколико верзија о томе како је цвеће постало део наших живота. Једна се односи на библијске приче о томе да су Адам и Ева живели у рају окружени лепим и мирисним цветовима. Када су починили грех протерани су са тог величанственог места. Ева је на Земљи била тужна и Адам је одлучио да је обрадује. Почео је да тражи цвеће како би Еву окружио лепотом и дивним мирисима. Пронашао је поље на коме се налазило разнобојно цвеће. Адам је од њега направио велики букет и поклонио га Еви. Од тада је обичај да се женама поклањају букети и корпе са цвећем.
Паганска верзија
Према паганској верзији је појава цвећа повезана са обредима богиње-мајке која је симбол женствености, љубави, породичног благостања и плодности. У знак поштовања су стазе украшавали цвећем. У различитим културама слична божанства су носила различита имена, Словени су имали обреде приношења жртава Лади (богињи љубави и лепоте) и Лели (симбол буђења живота). И овај пагански ритуал даривања цвећа је у многим земљама постао светски ритуал.
Према другој верзији су лековита својства цвећа утицала на то да се оно појави у кућама. Наши далеки преци су одлично знали шта може да се једе, од чега се човек може отровати и шта је добро за лечење различитих болести.
У давним временима су мушкарци који су одлазили у лов, кући доносили не само плен већ и различито корење, траве и цвеће. Жене су биљке прале, сушиле и правиле различие лековите масти. Некада давно је једна жена искористила цвеће као украс у кући. Временом је сушено цвеће постало не само украс у кућама, већ и први накит за жене, јер су од цвећа правили венчиће, наруквице и огрлице.
Значај цвећа на дворовима
Једна од најпопуларнијих верзија је да се цвеће у животима људи појавило на европским дворовима. Постојали су специјално обучени људи који су се бавили цветним аранжманима.
Током владавине римског цара Нерона, цветне латице су биле део свих прослава. На територији палате узгајали су велики број цветова, са којих су скидали латице и њима обасипали све госте.
На дворовима на истоку су били популарни божури и хризантеме. Владајуће династије су запошљавале вртларе и цвећаре који су узгајали мирисне вртове, а касније су и сви богати људи желели да имају врт у дворишту. Богати су покушавали да надмаше једни друге, купујући нове сорте скупих и необичних цветова или формирајући од њих невероватне композиције.
У Русији није дуго било култа о цвећу и тај култ је дошао са Запада. Цвеће је почело да се користи у време династије Романових. Цвеће се тада користило као украс на свечаностима, церемонијама или као украс на двору. У руским баштама су се гајиле руже, тулипани и каранфили.
Цвеће – поклон за глумице у позоришту
Прве жене које су добијале букете су биле глумице. Њима су у позоришту, након представе, обожаваоци даривали цвеће, жељни да изразе своје одушевљење и признање. Занимљиво је да је и ова традиција дошла са Запада, а у Русији се појавила захваљујући француској глумици Марији Талони. Сматра се да се ова традиција постепено трансформисала и букети су почели да се поклањају свим женама.
Сада се без цвећа не може замислити ниједан свечани догађај и прослава, и цвеће прати људе током целог живота. Букети нам помажу да изразимо емоције и осећања када нам речи нису довољне.