Овим опомињућим речима професор Александар Јерков повезује кључно питање из култног романа насталог пре четири деценије са данашњим тренутком. Уз напомену да је „Хазарски речник“ светски класик првога реда, и да и после четири деценије представља једну од истакнутих тачака светске културе која припада нама, Јерков се у „Орбити културе“ присетио почетака и првих појављивања овог дела.
„Кад се појавио, у књижари његовог издавача Просвете, у згради САНУ, нашао сам га међу речницима. Стоји Просветин речник француског језика, речник енглеског језика и – „Хазарски речник“. Дакле, није то било тако као да смо сви пали у несвест, него - изашла је нека чудна књига, мало већег формата, земљано-зелене боје са неким чудним цртежом на корицама. Кад данас погледате како је она завршила, видите да је реч о великом, светском тријумфу Милорада Павића који је овим романом постао један од светских писаца. Јесте да је у неком друштву био читан више, у неком мање, јесте да се на њега била острвила политика тога времена и утицала на рецепцију његових књига, али не постоји ниједно друштво, средина, околности, обичаји, веровања, прилике, које су се могле успоставити као баријере а да их тај роман није могао премостити. То је светска књига са светским успехом, далеко најпопуларнија а вредна књига српске књижевности која је одјекнула у свету. И то би свако морао да зна, па после нека мисли шта год хоће“, каже проф. др Александар Јерков.
Да је реч о делу које је по објављивању задало проблеме и критичарима потврђује и Милица Мустур са Института за књижевност која је докторирала на Павићевом делу.
„За `Хазарски речник` Раша Ливада је казао да ту књигу неће моћи да обухвати никаква теорија књижевности и књижевна критика и да нам никаква методологија неће бити при руци да бисмо могли да допремо до онога што она јесте. И заиста, у књижевном имагинаријуму, у жанровском погледу и много чему другом, „Хазарски речник“ је био један коперникански обрт. У иностраној рецепцији се врло брзо почело баратати огромним бројем колоритних и асоцијативних одредница попут оних да је то кабалистичка књига, приручник за ово или оно, ризница бајки, лексиконски паноптикум… За све нас и у свету и у матичној Павићевој култури то је била пре свега једна врста позитивног шока, позитивног запрепашћења да се може у помало тромој романескној форми смислити нешто тако иновативно што даје нови живот роману. Јер „Хазарским речником“ Павић је једноставно расклопио роман и његову традиционалну структуру.“
Да се о „Хазарском речнику“ говори и пише као о књижевном феномену допринео је и сам писац, сматра Јерков:
„Сам Павић је на томе инсистирао, волео је идеју нелинеарног читања. Чак су и израчунали да је број могућих читања толики да то не би стало у један људски живот, што нам говори да је роман отворен и на егзистенцијални начин – не можеш да стигнеш у животу да га сагледаш у свим аспектима које он подразумева, надилази хоризонт људске егзистенције. Павић је уживао у томе и чак је можда волео и да то пренагласи. Ми смо заиста били опчињени тада и кад данас погледам са ове велике дистанце од 40 година, схватам да смо можда и претеривали опчињени тим страховитим ударцем нечега што је постојало као унутрашња могућност књижевности а сада се одједном пред нашим очима појавило на површини, показавши да је роман нешто више од романа“, примећује Јерков. Он додаје да је то важно знати ако хоћемо да живимо у овом делу света:
„Једним малим аспектом све што се у овом тренутку дешава у свету апсолутно се може разумети из „Хазарског речника“ – од Мастрихта до Украјине. Реч је о распону у којем вам једна књига открива ствари које ти не би никад пале на памет да су могуће. Тај роман је допуштао могућност таквог развоја догађаја. А то су изванредна достигнућа.“
Милица Мустур скреће пажњу и на један веома важан сегмент „Хазарског речника“ који тек чека темељно истраживање – културолошки аспект романа.
„У Павићевом роману-лексикону постоји један изразит културно-идентитетски наратив који нисмо студиозно расветлили, а он је управо данас актуелан, у овом акутном тренутку у ком бесне између осталих и ратови култура. Са једне стране „Хазарски речник“ можемо посматрати као архив места сећања српске културе, он је премрежен местима сећања, снажним симболичким језгрима, почев од Ћирила и Методија, Цариграда, Византије, Рима, преко средње Европе, Паноније, Молдавске, Влашке, до Дубровника, Медитерана, Русије… То су све места сећања српске културе, ту се кристалише наш културно-национални идентитет. Све три књиге, не само црвена хришћанска, него и жута хебрејска и зелена исламска такође баштине места сећања тих култура која се пресецају у роману, правећи једну врсту културе као архифеномена, не само националне културе. Мислим и верујем да „Хазарски речник“ осликава тезу да је бити укорењен у национално културном идентитету снага, али да је бити укорењен искључиво у њему - слабост. То из ове књиге можемо јако лепо да прочитамо. А ако докажемо да је то тако, онда имамо једном за свагда брану од свих погрешних малициозних и идеологизованих читања `Хазарског речника`, сматра Милица Мустур.
Подсетивши да књижевност већ пет хиљада година погађа у човеку нешто што је веома важно а то је он сам, те да је таквом човеку књижевност битна, професор Јерков истиче да нека дела врхунски проговоре о целини човековог сусретања са самим собом.
„У `Хазарском речнику` то је врхунски обликовано, а у тој врхунској обликованости одједном проговара сва наша прошлост. Павић проговара и из нашег фолклорног и ренесансног и барокног модела, проговара из дубине као неко ко је одабрао да буде Србин. Због тога су као писца деведесетих хтели да га ликвидирају, називајући га чак и геноцидним писцем, јер није прионуо уз једну врсту примитивне тоталитарне пропаганде ни на једној ни на другој страни. А он је писац који у најбољем смислу речи обнавља и прошлост и разлику и богатство изнутра, писац са којим се могу идентификовати врло различите националне културе и књижевности. Павић је нешто толико много, неко ко је учинио за себе, за друге, за нас толико да се на њега мора бити поносан.“
(Цео интервју са Александром Јерковим и Милицом Мустур погледајте у видео прилогу)