Хазарски речник, светски класик у коме су архивирана места сећања српске културе /видео/
© Дерета
Пратите нас
Било би добро да на питање зашто су нестали Хазари почнемо што пре да одговарамо, јер би могло да нам се деси да на таква питања почнемо да одговарамо на неким другим језицима.
Овим опомињућим речима професор Александар Јерков повезује кључно питање из култног романа насталог пре четири деценије са данашњим тренутком. Уз напомену да је „Хазарски речник“ светски класик првога реда, и да и после четири деценије представља једну од истакнутих тачака светске културе која припада нама, Јерков се у „Орбити културе“ присетио почетака и првих појављивања овог дела.
„Кад се појавио, у књижари његовог издавача Просвете, у згради САНУ, нашао сам га међу речницима. Стоји Просветин речник француског језика, речник енглеског језика и – „Хазарски речник“. Дакле, није то било тако као да смо сви пали у несвест, него - изашла је нека чудна књига, мало већег формата, земљано-зелене боје са неким чудним цртежом на корицама. Кад данас погледате како је она завршила, видите да је реч о великом, светском тријумфу Милорада Павића који је овим романом постао један од светских писаца. Јесте да је у неком друштву био читан више, у неком мање, јесте да се на њега била острвила политика тога времена и утицала на рецепцију његових књига, али не постоји ниједно друштво, средина, околности, обичаји, веровања, прилике, које су се могле успоставити као баријере а да их тај роман није могао премостити. То је светска књига са светским успехом, далеко најпопуларнија а вредна књига српске књижевности која је одјекнула у свету. И то би свако морао да зна, па после нека мисли шта год хоће“, каже проф. др Александар Јерков.
Да је реч о делу које је по објављивању задало проблеме и критичарима потврђује и Милица Мустур са Института за књижевност која је докторирала на Павићевом делу.
„За `Хазарски речник` Раша Ливада је казао да ту књигу неће моћи да обухвати никаква теорија књижевности и књижевна критика и да нам никаква методологија неће бити при руци да бисмо могли да допремо до онога што она јесте. И заиста, у књижевном имагинаријуму, у жанровском погледу и много чему другом, „Хазарски речник“ је био један коперникански обрт. У иностраној рецепцији се врло брзо почело баратати огромним бројем колоритних и асоцијативних одредница попут оних да је то кабалистичка књига, приручник за ово или оно, ризница бајки, лексиконски паноптикум… За све нас и у свету и у матичној Павићевој култури то је била пре свега једна врста позитивног шока, позитивног запрепашћења да се може у помало тромој романескној форми смислити нешто тако иновативно што даје нови живот роману. Јер „Хазарским речником“ Павић је једноставно расклопио роман и његову традиционалну структуру.“
Да се о „Хазарском речнику“ говори и пише као о књижевном феномену допринео је и сам писац, сматра Јерков:
„Сам Павић је на томе инсистирао, волео је идеју нелинеарног читања. Чак су и израчунали да је број могућих читања толики да то не би стало у један људски живот, што нам говори да је роман отворен и на егзистенцијални начин – не можеш да стигнеш у животу да га сагледаш у свим аспектима које он подразумева, надилази хоризонт људске егзистенције. Павић је уживао у томе и чак је можда волео и да то пренагласи. Ми смо заиста били опчињени тада и кад данас погледам са ове велике дистанце од 40 година, схватам да смо можда и претеривали опчињени тим страховитим ударцем нечега што је постојало као унутрашња могућност књижевности а сада се одједном пред нашим очима појавило на површини, показавши да је роман нешто више од романа“, примећује Јерков. Он додаје да је то важно знати ако хоћемо да живимо у овом делу света:
„Једним малим аспектом све што се у овом тренутку дешава у свету апсолутно се може разумети из „Хазарског речника“ – од Мастрихта до Украјине. Реч је о распону у којем вам једна књига открива ствари које ти не би никад пале на памет да су могуће. Тај роман је допуштао могућност таквог развоја догађаја. А то су изванредна достигнућа.“
Милица Мустур скреће пажњу и на један веома важан сегмент „Хазарског речника“ који тек чека темељно истраживање – културолошки аспект романа.
„У Павићевом роману-лексикону постоји један изразит културно-идентитетски наратив који нисмо студиозно расветлили, а он је управо данас актуелан, у овом акутном тренутку у ком бесне између осталих и ратови култура. Са једне стране „Хазарски речник“ можемо посматрати као архив места сећања српске културе, он је премрежен местима сећања, снажним симболичким језгрима, почев од Ћирила и Методија, Цариграда, Византије, Рима, преко средње Европе, Паноније, Молдавске, Влашке, до Дубровника, Медитерана, Русије… То су све места сећања српске културе, ту се кристалише наш културно-национални идентитет. Све три књиге, не само црвена хришћанска, него и жута хебрејска и зелена исламска такође баштине места сећања тих култура која се пресецају у роману, правећи једну врсту културе као архифеномена, не само националне културе. Мислим и верујем да „Хазарски речник“ осликава тезу да је бити укорењен у национално културном идентитету снага, али да је бити укорењен искључиво у њему - слабост. То из ове књиге можемо јако лепо да прочитамо. А ако докажемо да је то тако, онда имамо једном за свагда брану од свих погрешних малициозних и идеологизованих читања `Хазарског речника`, сматра Милица Мустур.
Подсетивши да књижевност већ пет хиљада година погађа у човеку нешто што је веома важно а то је он сам, те да је таквом човеку књижевност битна, професор Јерков истиче да нека дела врхунски проговоре о целини човековог сусретања са самим собом.
„У `Хазарском речнику` то је врхунски обликовано, а у тој врхунској обликованости одједном проговара сва наша прошлост. Павић проговара и из нашег фолклорног и ренесансног и барокног модела, проговара из дубине као неко ко је одабрао да буде Србин. Због тога су као писца деведесетих хтели да га ликвидирају, називајући га чак и геноцидним писцем, јер није прионуо уз једну врсту примитивне тоталитарне пропаганде ни на једној ни на другој страни. А он је писац који у најбољем смислу речи обнавља и прошлост и разлику и богатство изнутра, писац са којим се могу идентификовати врло различите националне културе и књижевности. Павић је нешто толико много, неко ко је учинио за себе, за друге, за нас толико да се на њега мора бити поносан.“
(Цео интервју са Александром Јерковим и Милицом Мустур погледајте у видео прилогу)
