Међутим, нова истраживања подржавају хипотезу да је овај део мозга укључен и у неке когнитивне функције, односно да игра кључну улогу у учењу.
„Дуго времена смо претпостављали да је главна функција малог мозга да контролише кретање. Међутим, сада знамо да постоје делови малог мозга који су повезани и изгледа да су еволуирали заједно са деловима великог мозга који су одговорни за размишљање“, изјавила је неуробиолог Андреа Бостан са Универзитета Питсбург у САД.
Научници су тренирали мајмуне да померају леву или десну руку у зависности од слике на екрану; при чему су били награђени соком ако су направили прави потез. Али када су им стручњаци дали лекове који привремено онеспособљавају задњи део малог мозга, њихова способност учења је била значајно смањена.
Када се деактивира церебрални регион, омета се процес стицања нових знања
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Упркос соку као награди, животиње су имале проблема да се сете коју руку да помере када виде одређену слику. То се није догађало ако су пре узимања лекова научили одређени покрет.
„Када деактивирате овај церебрални регион, ометате процес стицања нових знања. Процес учења је много спорији, а крајњи резултат није на истом нивоу“, рекао је Бостан.
Даља испитивања су показала да лекови нису утицали на извођење самог покрета и да „искључивање“ других делова малог мозга није утицало на процес учења, пренео је „Сајенс алерт“.
Истраживање под називом „A cerebro-cerebellar network for learning visuomotor associations“ објављено је у часопису „Nature Communications“.
Погледајте и: