https://sputnikportal.rs/20240509/mislilo-se-da-toga-nema-u-malom-mozgu-neuronauka-dosla-do-novih-saznanja-1171990407.html
Мислило се да тога нема у малом мозгу: Неуронаука дошла до нових сазнања
Мислило се да тога нема у малом мозгу: Неуронаука дошла до нових сазнања
Sputnik Србија
Иако мали мозак (лат. cerebellum) чини само 10 одсто укупне масе мозга, у њему је збијено више од три четвртине можданих неурона. Сматра се да ова регија у дну... 09.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-09T22:26+0200
2024-05-09T22:26+0200
2024-05-09T22:26+0200
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/09/1171991413_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_7a03b7fb3c3cd839340ab1d3fc94238e.jpg
Међутим, нова истраживања подржавају хипотезу да је овај део мозга укључен и у неке когнитивне функције, односно да игра кључну улогу у учењу.Научници су тренирали мајмуне да померају леву или десну руку у зависности од слике на екрану; при чему су били награђени соком ако су направили прави потез. Али када су им стручњаци дали лекове који привремено онеспособљавају задњи део малог мозга, њихова способност учења је била значајно смањена.Упркос соку као награди, животиње су имале проблема да се сете коју руку да помере када виде одређену слику. То се није догађало ако су пре узимања лекова научили одређени покрет.Даља испитивања су показала да лекови нису утицали на извођење самог покрета и да „искључивање“ других делова малог мозга није утицало на процес учења, пренео је „Сајенс алерт“.Истраживање под називом „A cerebro-cerebellar network for learning visuomotor associations“ објављено је у часопису „Nature Communications“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Мислило се да тога нема у малом мозгу: Неуронаука дошла до нових сазнања
Иако мали мозак (лат. cerebellum) чини само 10 одсто укупне масе мозга, у њему је збијено више од три четвртине можданих неурона. Сматра се да ова регија у дну лобање игра важну улогу у координацији моторичких функција - као што су равнотежа и контрола покрета.
Међутим, нова истраживања подржавају хипотезу да је овај део мозга укључен и у неке когнитивне функције, односно да игра кључну улогу у учењу.
„Дуго времена смо претпостављали да је главна функција малог мозга да контролише кретање. Међутим, сада знамо да постоје делови малог мозга који су повезани и изгледа да су еволуирали заједно са деловима великог мозга који су одговорни за размишљање“, изјавила је неуробиолог Андреа Бостан са Универзитета Питсбург у САД.
Научници су тренирали мајмуне да померају леву или десну руку у зависности од слике на екрану; при чему су били награђени соком ако су направили прави потез. Али када су им стручњаци дали лекове који привремено онеспособљавају задњи део малог мозга, њихова способност учења је била значајно смањена.
Упркос соку као награди, животиње су имале проблема да се сете коју руку да помере када виде одређену слику. То се није догађало ако су пре узимања лекова научили одређени покрет.
„Када деактивирате овај церебрални регион, ометате процес стицања нових знања. Процес учења је много спорији, а крајњи резултат није на истом нивоу“, рекао је Бостан.
Даља испитивања су показала да лекови нису утицали на извођење самог покрета и да „искључивање“ других делова малог мозга није утицало на процес учења,
пренео је „Сајенс алерт“.
Истраживање под називом „A cerebro-cerebellar network for learning visuomotor associations“
објављено је у часопису „Nature Communications“.
