Овако публициста Драгослав Бокан у емисији „Од четвртка до четвртка“ коментарише посету председника Србије Александра Вучића Руском дому у Београду, где је одржао говор на тему ревизије историјских чињеница и отпора слободарских народа.
Он не може да каже ништа што би било претерано ексклузивно или ново, али пристанком да се обрати на руском језику, уз руског амбасадора и на месту које многи данас избегавају, може да покаже свој став према Русији. То је изузетно значајно, будући да се све дешава непосредно након овог чудног доласка Јелене Зеленски и министра спољних послова Кијева у Београд, рекао је Бокан у разговору са Наташом Милосављевић у емисији „Од четвртка до четвртка“.
Све то, каже он, има дубље значење и тим „другим тасом“, односно уравнотеженошћу у спољној политици, Вучић шаље упутство људима да не брину, односно да не помисле случајно да се спољнополитичка позиција Србије, из било ког разлога, мења.
И његово присуство у Руском дому, као и присуство руског амбасадора крај њега, сведоче о томе да не треба бринути и да ту постоје неке нама непознате стратешке ствари, о којима је некад боље прецизније и даље не причати. Права дипломатија је ипак у дубини воде, никада није на површини, нити на врху леденог брега.
Вучићев однос према Русији је јасан ко дан, сматра Бокан, и то што се труди да говори на руском језику тумачи као резултат његовог поштовања према руском народу, а не тога што је он то негде „случајно савладао“. Уравнотежен однос председника Србије, објашњава наш саговорник, увек нагиње ка Русији, неупоредиво више него ка било коме другом.
Трибина на тему "Ревизија историјских чињеница и отпор слободарских народа" у Руском дому
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ревизија и слобода
Вучић је на руском поручио да народ који не познаје своју прошлост, не може разумети ни своју садашњост, а да припадници српског народа никада нису и никада неће ћутати на негирање или умањивање последица Холокауста. Заједничка страдалничка судбину српског, ромског и јеврејског народа нас, каже он, на то нас обавезује.
Најважнија реченица из мог тумачења, пошто многе ствари које је он тамо рекао представљају основу наше спољнополитичке агенде и нису ништа ново, јесте део говора о значају Дана победе и важности да о њему уче будуће генерације. Остало што је говорио је само потврда свега онога за шта ћемо се борити и у Њујорку и у Стразбуру, шта заступамо у Републици Српској, о чему говоримо када је реч о Србима у Црној Гори и грађанима Црне Горе, шта сачињава саму основу Отвореног Балкана и зашто он није против интереса нашег народа, како се у позитивном смислу користе националне мањине у заједничкој борби за одбрану Србије…
Још једна ствар коју Бокан истиче као значајну је и та што се јасно видело да је председник Србије преузео од председника Русије модел вођења државе са више народности или народа у себи. Тај модел, који потиче из времена непосредно након Јељциновог одласка, замењује етнички, скоро шовинистички, ексклузивни руски национализам са народносним методом одбране државе. То је, каже наш саговорник, довело до прекида Чеченског рата, добрим односима са свим могућим народима и са исламским старешинама…
Трибина на тему "Ревизија историјских чињеница и отпор слободарских народа" у Руском дому
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Председник Путин је дао феноменалну лекцију председнику Вучићу. Са Мађарима и мађарском мањином се дуго година радило штетно и рушилачки. Непрестано се говорило о одвајању Војводине, а не само Косова. Одједном је то нестало као тема, а Вучић је са Орбаном успоставио односе који су готово па братски. Сада се то дешава и са Бошњацима, односно Странком правде и помирења сина Муамера Зукорлића и посебно са државним секретаром Рејханом Куртовићем. Када се Бошњаци појаве на међународним скуповима и почну да говоре о томе да Србија није шовинистичка, да није неправедна, да не запоставља друге народе, а наступају својим именом, презименом и националном припадношћу под којим бране Србију, то и те како значи.
Заједнички пут
Вучић је у свом говору нагласио да ће он своју децу учити, као што их је већ учио, значају Дана победе на фашизмом, неправдом и злом, који ће увек бити 9. маја слављен у Србији. С тим у вези, тајна квалитета српских братских односа са Русијом, па чак и са Кином или Мађарском, каже Бокан, јесте управо у заједничким глобалистичким непријатељима који желе свој „ауто-пут“ такозваних људских права да саграде преко истинских националних, верских, правдољубивих и историјских права.
Ми не дамо да се тај глобалистички „ауто-пут“ стави преко оних стаза којима ми ходамо вековима. Можда оне нису тако брзе или савршено направљене, као тај њихов глобалистички ауто-пут који граде невладине организације као агенти страног утицаја, али се ми томе супротстављамо. То је оно што аутоматски спаја све земље БРИКС-а, глобалног Југа, земље које се супротстављају наређењима. Та идеја наређење-извршење и читање из коверти порука које су добили из неког страног центра, а против интереса народа којег тобоже заступају, е то је нешто чему се директно и суштински супротстављају и Путин и Вучић и Орбан и Си Ђипинг, као и сви они који полако иду том стазом.
Боканова претпоставка и теза јесте да ће Србија, попут некадашње Швајцарске, бити место на коме ће нека нова Јалта бити одржана и где ће бити повучене оне линије које ће се после изучавати и од којих ће зависити судбина света.