Путин је истакао да су руски експерти, инжењери и научници значајно допринели развоју града.
„Обишли смо центар града и његов историјски део чува руски траг. Наши стручњаци из Русије дали су значајан допринос економском развоју града, стварању његове производне базе, предузећа и инфраструктурних објеката“, изјавио је руски председник.
Воз на перону железничке станице у граду Харбин, Кина
© Sputnik / Evgeny Yepanchintsev
/ Зашто се Харбин назива руским градом?
Кинески грда Харбин је град са руском историјом. Основан је 1898. године као станица на Кинеској источној железници коју је градила Русија. До данас је сачуван велики број зграда руске архитектуре. У почетку су у том граду живели Руси који су градили железничку пругу.
Од 1901.године су ту били смештени граничари и њихове породице, а крајем 20-их година прошлог века у граду је формирана велика руска дијаспора.
Након Октобарске револуције, Харбин је био један од највећих центара руске емиграције. Овде је кратко живео руски и совјетски певач, глумац Александар Вертински, осим тога у Харбину је наступао и Фјодор Шаљапин. Сергеј Лемешев је у периоду 1927-1929. године био солиста руске опере при Кинеској источној железници у Харбину.
Током 1928. године је у Харбинској филхармонији наступао руски музичар, пијаниста, композитор и диригент Давид Гејгнер. Те исте године године је формирао и џез оркестар „Руски харбински оркестар“.
Територија за изградњу и експлоатацију пруге била је под управом руских власти до 1920.годинеа, а безбедност је осигуравала руска полиција.
Да ли је истина да су Руси градили Харбин?
Учесници прве међународне научно-практичне конференције „Вољени Харбин - град пријатељства Русије и Кине“, која је одржана 2018. године, објавили су збирку чланака. У једном од њих, инострани члан Руске академије наука (РАБ), члан Савеза писаца Русије Ли Јанлин написао је да је „изградња Кинеске источне железнице настала као резултат сагласности политике Русије и династије Цин. Русија и Кина су изградиле железницу заједничким напорима и у заједничком интересу“.
На почетку изградње је Кина инвестирала у компанију 300 килограма сребра. Међу грађевинским радницима су њих 200 хиљада, не укључујући инжењере и техничаре, били Кинези. О томе сведочи велики железнички албум са хиљадама фотографија, који је направио музеј покрајине Хејлунгђанг. Тако да је Кинеска источна железница руско-кинеско предузеће.
Аутор романа „Харбин“, члан Савеза писаца Русије Евгеније Анташкевич је истакао да су 1898. године на обали моћне реке Сунгари руски инжењери, архитекте, експерти из железнице, географи и трговци активно учествовали у изградњи града, који је за 30 година подигнут од нуле.