Гласајући за резолуцију, многе западне земље доживеле су понижење, док је БиХ понизила саму себе, наглашава Стевандић и додаје да се аргументе за овакав став можемо наћи у томе што је предлог документа у тајности припреман са Немачком, као и да ниједан орган заједничких институција у БиХ није донео било какву одлуку у вези са резолуцијом.
Не можемо да прежалимо Црну Гору
Уз то, представница Немачке је, као главни предлагач резолуције, морала да лаже да се резолуција односи на све жртве и све народе, иако у резолуцији то нигде не пише, док је Вашингтон, како би намакао довољан број гласова, морао да прети и уцењује слабије државе.
Ипак, резултат је да десет од двадесет и две чланице Арапске лиге није гласало за резолуцију, као и да 109 држава није гласало у корист предлога који су поднели Златко Лагумџија и Немачка. Тако се добија резултат према коме 56 одсто држава чланица УН није хтело да подржи резолуцију, што представља две трећине светског становништва, наглашава Стевандић.
Највећа jeтуга, како Стевандић каже, Црна Гора.
„То не можемо да прежалимо, да је влада коју је изабрао српски народ, да ти људи који би без подршке Срба били анонимуси, одлучила да за шаку пиринча продају и забију нож у леђа браћи, вероватно мислећи да имају снажне заштитнике и да ће то проћи без последица. Надам се да неће бити сукоба, али исто тако сматрам да тај потез мора бити политички кажњив“, сматра Стевандић.
Потпуно девастирање Запада
И док је Запад доживео понижење, Србији је припала част да отвори ново поглавље у међународним односима.
„Ово је потпуно девастирање Запада, самоуништење у покушају да сачувају своје позиције користе мали бошњачки народ, као што користе Зеленског за своје геополитичке интересе. Никоме у Бих сутра неће бити боље, поготово не Бошњацима, једином народу који слави одлуку мањине. Запад им је направио медвеђу услугу. Безбедност ће бити нарушена. Морамо да се пазимо да Република Српска не буде за нешто окривљена, али, исто тако, она има право да доноси одлуке“, наводи Стевандић.
Једна од одлука које је Влада Републике Српске усвојила на дан када је у УН-у усвојен предлог резолуције о Сребреници јесте и одлука да се у року од тридесет дана, другом ентитету, Федерацији БиХ, преда предлог о мирном раздруживању. Сада се чека реакција друге стране, каже Стевандић и додаје да Република Српска није створена пристанком БиХ, него је БиХ створена пристанком Републике Српске – она је субјект, а не објект међународног права.
БиХ није настала плебисцитом, референдумом грађана, него да би се увео мир и на њега су пристали тадашња Муслиманско-хрватска федерација и Република Српска, наглашава он.
„Република Српска има границе, има народ, територију, вољу да брани свој уставни поредак и сувереност да доноси одлуке без притисака“, истиче Стевандић.
Погледајте и: