„После вишемесечних несугласица министри финансија су се окупили у Италији и покушали да покажу јединство, али појавиле су се пукотине јер је ЕУ исказала апатичну подршку том плану“, наводи се у чланку.
Унија је забринута да ће управо земље-чланице на крају морати све да плате ако Кијев не буде у стању да враћа кредит, док ће САД остварити маркетиншку победу.
Конкретно, Немачка, Француска и Италија су тражиле гаранције од Вашингтона да ће бити спрема да исплати свој удео.
Европска унија, Канада, САД и Јапан замрзнули су средства Русије у износу од око 300 милијарди долара након почетка специјалне војне операције. Од тога се око шест милијарди долара налази се у Сједињеним Америчким Државама, а највећи део је у Европи, укључујући на међународној платформи „Јуроклир“ у Белгији, где се чува 210 милијарди долара.
Предлози закона о пружању војне помоћи Украјини, Израелу и Тајвану, конфисковању замрзнуте имовине Русије за њихову фактичку предају Кијеву, као и увођењу додатних санкција Кини одобрени су 20. априла у Представничком дому САД.
Погледајте и: