Како је сам испричао репортеру Спутњика, мобилисан је у фебруару 2022. године, а у заробљеништво је пао на авдејевском правцу у јануару 2023. године.
„Клечао сам, нико ми се није обраћао, пуцали су ми у главу“, описао је он страхоте кроз које је прошао.
Белица додаје да је метак ушао код левог уха а изашао на десној страни лобање, после неког времена се освестио и, како су му руке биле везане напред, успео је да се ослободи.
Пошто је покушао да нађе своје другове, али су га повезли украјински војници мислећи прво да је њихов. Позвали су војне лекаре који су му пружили прву помоћ. Али, лекари су испод јакне пронашли руске ознаке и Сергеја је потом саслушавао и мучио војник са кодним именом „Грузин“.
Током мучења Сергеј је неколико пута губио свест да би дошао себи поливали су га водом.
„Он ми је пуцао у ногу, а онда су ме опет поливали. Сећам се да ми је говорио: ‘Друже, нећеш отићи овако’, а ја сам га молио: ‘Убијете ме, чему ово ругање’ “, испричао је он.
После је пребачен у болницу у Харкову, где су му ушили вилицу и некако „оспособили“ ногу.
Неко време био је у затворима у Харковској и Сумској области, где је јео само хлеб и нешто налик на супу, јер због ушивене вилице није могао ништа друго да једе и то чак два месеца.
Нису му дали ни штаке па се по затвору „кретао“ пузећи.
Размењен је у марту 2023. године и прво је упућен на лечење у болницу. Из отпусне листе могло се видети да му украјински лекари нису извадили конце због чега је дошло до упале, а због метка који су му испалили у главу није чуо на лево уво.
После лечења у руској болници, скинут му је фиксатор са ноге, кост је срасла али не у потпуности, са вилицом је све у реду али слух на левом уху је бесповратно изгубљен.
Погледајте и: