У Сарајеву као да је дошло до отрежњења и суочавања са чињеницама. Тако је и један од најжешћих пропагатора унитарне БиХ, сарајевски новинар Сенад Хаџифејзовић, нерадо морао да призна неуспех сарајевске политичке чаршије на међународном плану. Новинар који је не тако давно позивао на убиство председника Републике Српске Милорада Додика запитао се о каквом се успеху ради када, како је рекао, од 193 земље, 109 није гласало „за“ и оштро је критиковао шефа мисије БиХ при УН-у, Златка Лагумџију зато што је подбацио у лобирању.
Лагумџија са своје стране резултат гласања у УН правда тиме што се, како је изјавио, његова мисија суочила са „српском дипломатском машином“ која се састојала од осовине Москва-Београд-Бањалука, а којој се касније прикључио и Пекинг. Србија је, како је Лагумџија рекао, организована и јака дипломатска сила која троши силне новце на лобирање у Вашингтону, док БиХ нема институционални оквир за неговање савезничких веза.
Гласање о резолуцији – додир реалности за Бошњаке
Међутим, према речима политиколога и директора Центра за међународне односе Бањалука Бојана Шолаје, ствар је у нечем другом. Гласање у Генералној скупштини показало је да је свет подељен, али и свестан ситуације у БиХ и принципа на којима ова држава почива.
„Поред тога што је одређени број земаља гласао „за“ и дао глас тој резолуцији, ипак је већина земаља послала кључну поруку: у БиХ се мора постићи договор базиран на консензусу. И то је оно на чему Република Српска од потписивања Дејтонског споразума инсистира“, наглашава он.
Сада, после гласања у Генералној скупштини, као да и бошњачки политичари постају свесни тога и биће интересантно какве ће бити реакције бошњачких политичких лидера – неки од њих већ су почели да резолуцију стављају ад акта, уз напомену како би у БиХ требало да се размишља о неким другим проблемима, додаје Шолаја.
„Значи, ипак постоји моменат где је њих додирнула реалност онога што се десило и где морају да прихвате чињеницу да БиХ почива на принципима на којима је договорена и да сасвим сигурно једна, али у суштини две од три стране у БиХ никада од њих неће одустати. Са друге стране, видели су да ни свет није баш спреман да подржи све њихове намере које су свих ових година покушавали да реализују пропагирајући некакву јединствену БиХ, базирану на новим политичким принципима“, објашњава он.
БиХ би, према мишљењу нашег саговорника, требало да се врати на своја базична подешавања и да се од тога крене у оно што се назива будућност за све народе у БиХ.
Бошњачки политичари су навикли да им Запад решава проблеме
До сада, Република Српска увек је држала испружену руку и била спремна за дијалог о свим питањима – отпор дијалогу пружала је бошњачка страна, како Шолаја каже, навикнута на протекцију земаља колективног Запада, који је решавао њихове проблеме.
„У протеклих тридесет година, ствари које су се налазиле на столу испред политичких лидера БиХ махом су се завршавале тако што су преговори или били неуспешни или су биле условљаване решењима које су на сто стављале земље колективног Запада. Тако да су бошњачки политички лидери и овај пут очекивали да ће снага земља колективног Запада успети да изнесе резолуцију на начин да постоји апсолутна подршка“, оцењује Шолаја.
Ипак, од самог почетка могло се очекивати да неће све бити онако како су сарајевски политичари замишљали јер је промена начина гласања показала слабост оних који су лобирали за резолуцију. На крају бројке су показале да већина земаља није била за усвајање овакве резолуције.
„Ако сте пажљиво слушали образложења земаља које су гласале, и „против“ и „уздржано“ и „за“, мање-више сви су поменули једну битну ствар, а то је да се мора постићи консензус, не само у овом, него о свим питањима у БиХ. То је оно од чега се бежи, а то је у ствари механизам на којем БиХ почива“, закључује Шолаја.
Из Бањалуке, председник Републике Српске Милорад Додик поручује да дипломатски успех 21. века, како Денис Бећировић назива резолуцију у Сребреници, није ништа друго до дебакл вишедеценијских лажи и подвала које су босански муслимани пласирали по свету.
И поред тајности, прекршених процедура, подршке групе пријатеља, 107 земаља није подржало резолуцију. Осамдесет четири су гласале су за овај документ. Оваква резолуција пораз је, пре свега, бошњачке политике и то говори да су бошњачке политике на погрешној страни, истакао је Додик.
Погледајте и: