Миран крај са малим приватним кућама и баштама – градинама, српском научнику је представљао оазу мира у коју се враћао са својих путовања. Након што је именован за професора Универзитета у Београду 1905. године, Јован Цвијић је купио земљиште и изградио кућу на Копитаревој градини у Београду
Чим отворе врата научниковог дома (који је од 1967. претворен у Меморијални музеј), посетиоци ступају у улазни хол у којем преовлађују цветни орнаменти са елементима народних мотива из Пирота и данашње Северне Македоније
Зидном декорацијом у улазном холу доминира фигура сокола који, држећи у канџама геолишки чекић, стоји на кругу који симболише Земљу, чиме се посетиоцима јасно приказује занимање домаћина.
Књиге, као симбол науке на крилима сове и геолошки чекић у њеним канџама, као део зидне декорације у другом предсобљу, симболизује Цвијићеву мудрост
Једна од фотографија изложених у стакленој витрини радне собе је и фотографија матураната професора Косте Вујића, међу којима је и Цвијић(означен црвеном тракицом на фотографији која чини поставку)
Цвијић је непуних 40 година провео на теренским истраживањима рељефа, насеља и становништва широм Балканског полуострва, те је непрекидно био међу становништвом, које га је веома поштовалао( фотографија Јована Цвијића и професора Јована Жујовића настала током једне од научних екскурзија део је сталне поставке)
Српски географ Јован Цвијић (1865-192), оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу, рођен је 12. октобра 1865. године.
И поред свог одбојног става о политици, приликом формирања Југословенске демократске лиге 1918. године, прихватио је предлог да буде један од оснивача овог удружења (детаљ са једне од фотографија сталне поставке музеја)
Поред научних достигнућа, непроцењив допринос Цвијић је дао у дипломатским активностима. Био је члан многих делегација које су имале важне дипломатске мисије укључујући неке које су одлучивале о постављању граница широм Балканског полуострва и Европе. (део портрета Јована Цвијића који је наслико Урош Предић)