Завирите у дом научника светског гласа који је задужио Србију /фото/
Завирите у дом научника светског гласа који је задужио Србију /фото/
Sputnik Србија
Недалеко од строгог центра Београда, у скровитом амбијенту Копитареве градине, наткривен крошњом јапанског багрема, попут неког ретког драгог камена, сместио... 01.06.2024, Sputnik Србија
Недалеко од строгог центра Београда, у скровитом амбијенту Копитареве градине, наткривен крошњом јапанског багрема, попут неког ретког драгог камена, сместио се породични дом Јована Цвијића - научника светског гласа који је задужио Србију.
Миран крај са малим приватним кућама и баштама – градинама, српском научнику је представљао оазу мира у коју се враћао са својих путовања. Након што је именован за професора Универзитета у Београду 1905. године, Јован Цвијић је купио земљиште и изградио кућу на Копитаревој градини у Београду
Чим отворе врата научниковог дома (који је од 1967. претворен у Меморијални музеј), посетиоци ступају у улазни хол у којем преовлађују цветни орнаменти са елементима народних мотива из Пирота и данашње Северне Македоније
Зидном декорацијом у улазном холу доминира фигура сокола који, држећи у канџама геолишки чекић, стоји на кругу који симболише Земљу, чиме се посетиоцима јасно приказује занимање домаћина.
Из другог предсобља се улази у салон у коме се налазе осмоугаони сто, фотеље, столице, комода и огледало у виду камина.На зиду је портрет Јована Цвијића који је радио Урош Предић 1923.
Током првих година становања у новоизграђеној кући, Цвијић је примао на смештај ученике и студенте из Лознице и њене околине који су били слабијег материјалног стања
Међу експонатима су и његови лични предмети - штап, кишна кабаница, кофер, теренска ташна, сат, анероид – мерач надморске висине, заједнички пасош, оковратник и мастионица
Детаљ из салона за примање. Међу гостима који су српског научника посећивали у његовом дому били су: краљ Александар, Бранислав Нушић, Геца Кон, Исидора Секулић
На месту где је некад била трпезарија, која није сачувана, изложено је све везано за Цвијићев научни рад, путовања и признања која је за своје велико дело стекао у својој земљи и са разних страна света
На фотографији је приказана лична библиотека и радни сто који су по Цвијићевој жељи били уступљени Географском заводу. Нажалост, током бомбардовања у Другом светском рату, здање у којем је био смештен Географски завод је уништено
Столица у радној соби. Све столице у Цвијићевој кући су различите, и попут другог намештаја пресвучене су ћилимима и деловима народне ношње коју је научник доносио са својих путовања
Једна од фотографија изложених у стакленој витрини радне собе је и фотографија матураната професора Косте Вујића, међу којима је и Цвијић(означен црвеном тракицом на фотографији која чини поставку)
Једна од диплома која сведочи о угледу који је српски научник уживао у свету. Његовом заслугом, стручни термини за крашке облике из нашег језика усвојени су у светској науци о карсту − увала, поље, понор, хум, долина, јама.
Поводом смрти српског научника, телеграм саучешћа супрузи Љубици упутио је краљ Александар,. Краљ није присуствовао Цвијићевој сахрани, али је послао венац који се налази међу експонатима изложеним у радној соби
Цвијић је непуних 40 година провео на теренским истраживањима рељефа, насеља и становништва широм Балканског полуострва, те је непрекидно био међу становништвом, које га је веома поштовалао( фотографија Јована Цвијића и професора Јована Жујовића настала током једне од научних екскурзија део је сталне поставке)
Српски географ Јован Цвијић (1865-192), оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу, рођен је 12. октобра 1865. године.
И поред свог одбојног става о политици, приликом формирања Југословенске демократске лиге 1918. године, прихватио је предлог да буде један од оснивача овог удружења (детаљ са једне од фотографија сталне поставке музеја)
Поред научних достигнућа, непроцењив допринос Цвијић је дао у дипломатским активностима. Био је члан многих делегација које су имале важне дипломатске мисије укључујући неке које су одлучивале о постављању граница широм Балканског полуострва и Европе. (део портрета Јована Цвијића који је наслико Урош Предић)
Јован Цвијић умро је у 61. години, 16. јануара 1927, године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. На централном месту у Академском парку, на београдском Студентском тргу од 1994. стоји његов споменик, док су у родној Лозници подигнута два
Кућа Јована Цвијића је стављена под заштиту 1963. као културни споменик, да би 1979. била извршена прекатегоризација и води се као културно добро од великог значаја за Републику Србију
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.