Завирите у дом научника светског гласа који је задужио Србију /фото/

Миран крај са малим приватним кућама и баштама – градинама, српском научнику је представљао оазу мира у коју се враћао са својих путовања. Након што је именован за професора Универзитета у Београду 1905. године, Јован Цвијић је купио земљиште и изградио кућу на Копитаревој градини у Београду

1/24

Миран крај са малим приватним кућама и баштама – градинама, српском научнику је представљао оазу мира у коју се враћао са својих путовања. Након што је именован за професора Универзитета у Београду 1905. године, Јован Цвијић је купио земљиште и изградио кућу на Копитаревој градини у Београду

Чим отворе врата научниковог дома (који је од 1967. претворен у Меморијални музеј), посетиоци ступају у улазни хол у којем преовлађују цветни орнаменти са елементима народних мотива из Пирота и данашње Северне Македоније

2/24

Чим отворе врата научниковог дома (који је од 1967. претворен у Меморијални музеј), посетиоци ступају у улазни хол у којем преовлађују цветни орнаменти са елементима народних мотива из Пирота и данашње Северне Македоније

Зидном декорацијом у улазном холу доминира фигура сокола који, држећи у канџама геолишки чекић, стоји на кругу који симболише Земљу, чиме се посетиоцима јасно приказује занимање домаћина.

3/24

Зидном декорацијом у улазном холу доминира фигура сокола који, држећи у канџама геолишки чекић, стоји на кругу који симболише Земљу, чиме се посетиоцима јасно приказује занимање домаћина.

4/24

Унутрашњу декорацију куће и украшавање намештаја Цвијић је поверио Драгутину Инкиострију Медељаку, уметнику из Сплита

Књиге, као симбол науке на крилима сове и геолошки чекић у њеним канџама, као део зидне декорације у другом предсобљу, симболизује Цвијићеву мудрост

5/24

Књиге, као симбол науке на крилима сове и геолошки чекић у њеним канџама, као део зидне декорације у другом предсобљу, симболизује Цвијићеву мудрост

© Sputnik / Лола ЂорђевићИз другог предсобља се улази у салон у коме се налазе осмоугаони сто, фотеље, столице, комода и огледало у виду камина.На зиду је портрет Јована Цвијића који је радио Урош Предић 1923.

6/24

Из другог предсобља се улази у салон у коме се налазе осмоугаони сто, фотеље, столице, комода и огледало у виду камина.На зиду је портрет Јована Цвијића који је радио Урош Предић 1923.

7/24

Током првих година становања у новоизграђеној кући, Цвијић је примао на смештај ученике и студенте из Лознице и њене околине који су били слабијег материјалног стања

8/24

Лустери, који се савршено уклопају са декоративном таваницом, говоре у прилог томе да се при уређењу научниковог дома водило рачуна о ситним детаљима

9/24

Међу експонатима су и његови лични предмети - штап, кишна кабаница, кофер, теренска ташна, сат, анероид – мерач надморске висине, заједнички пасош, оковратник и мастионица

10/24

Детаљ из салона за примање. Међу гостима који су српског научника посећивали у његовом дому били су: краљ Александар, Бранислав Нушић, Геца Кон, Исидора Секулић

11/24

Својим необичним дизајном и шарама „љубавна софа“ у облику слова С, у соби Цвијићеве супруге Љубице привлачи пажњу посетилаца

© Sputnik / Лола ЂорђевићНа месту где је некад била трпезарија, која није сачувана, изложено је све везано за Цвијићев научни рад, путовања и признања која је за своје велико дело стекао у својој земљи и са разних страна света

12/24

На месту где је некад била трпезарија, која није сачувана, изложено је све везано за Цвијићев научни рад, путовања и признања која је за своје велико дело стекао у својој земљи и са разних страна света

© Sputnik / Лола ЂорђевићНа фотографији је приказана лична библиотека и радни сто који су по Цвијићевој жељи били уступљени Географском заводу. Нажалост, током бомбардовања у Другом светском рату, здање у којем је био смештен Географски завод је уништено

13/24

На фотографији је приказана лична библиотека и радни сто који су по Цвијићевој жељи били уступљени Географском заводу. Нажалост, током бомбардовања у Другом светском рату, здање у којем је био смештен Географски завод је уништено

© Sputnik / Лола ЂорђевићСтолица у радној соби. Све столице у Цвијићевој кући су различите, и попут другог намештаја пресвучене су ћилимима и деловима народне ношње коју је научник доносио са својих путовања

14/24

Столица у радној соби. Све столице у Цвијићевој кући су различите, и попут другог намештаја пресвучене су ћилимима и деловима народне ношње коју је научник доносио са својих путовања

Једна од фотографија изложених у стакленој витрини радне собе је и фотографија матураната професора Косте Вујића, међу којима је и Цвијић(означен црвеном тракицом на фотографији која чини поставку)

15/24

Једна од фотографија изложених у стакленој витрини радне собе је и фотографија матураната професора Косте Вујића, међу којима је и Цвијић(означен црвеном тракицом на фотографији која чини поставку)

© Sputnik / Лола ЂорђевићЈедна од диплома која сведочи о угледу који је српски научник уживао у свету. Његовом заслугом, стручни термини за крашке облике из нашег језика усвојени су у светској науци о карсту − увала, поље, понор, хум, долина, јама.

16/24

Једна од диплома која сведочи о угледу који је српски научник уживао у свету. Његовом заслугом, стручни термини за крашке облике из нашег језика усвојени су у светској науци о карсту − увала, поље, понор, хум, долина, јама.

© Sputnik / Лола ЂорђевићПоводом смрти српског научника, телеграм саучешћа супрузи Љубици упутио је краљ Александар,. Краљ није присуствовао Цвијићевој сахрани, али је послао венац који се налази међу експонатима изложеним у радној соби

17/24

Поводом смрти српског научника, телеграм саучешћа супрузи Љубици упутио је краљ Александар,. Краљ није присуствовао Цвијићевој сахрани, али је послао венац који се налази међу експонатима изложеним у радној соби

Цвијић је непуних 40 година провео на теренским истраживањима рељефа, насеља и становништва широм Балканског полуострва, те је непрекидно био међу становништвом, које га је веома поштовалао( фотографија Јована Цвијића и професора Јована Жујовића настала током једне од научних екскурзија део је сталне поставке)

18/24

Цвијић је непуних 40 година провео на теренским истраживањима рељефа, насеља и становништва широм Балканског полуострва, те је непрекидно био међу становништвом, које га је веома поштовалао( фотографија Јована Цвијића и професора Јована Жујовића настала током једне од научних екскурзија део је сталне поставке)

19/24

Цвијићево име данас носе и једна врста шафрана и врх на планини Рудник (Србија) који се зове Цвијићев врх (1132m).

Српски географ Јован Цвијић (1865-192), оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу, рођен је 12. октобра 1865. године.

20/24

Српски географ Јован Цвијић (1865-192), оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу, рођен је 12. октобра 1865. године.

И поред свог одбојног става о политици, приликом формирања Југословенске демократске лиге 1918. године, прихватио је предлог да буде један од оснивача овог удружења (детаљ са једне од фотографија сталне поставке музеја)

21/24

И поред свог одбојног става о политици, приликом формирања Југословенске демократске лиге 1918. године, прихватио је предлог да буде један од оснивача овог удружења (детаљ са једне од фотографија сталне поставке музеја)

Поред научних достигнућа, непроцењив допринос Цвијић је дао у дипломатским активностима. Био је члан многих делегација које су имале важне дипломатске мисије укључујући неке које су одлучивале о постављању граница широм Балканског полуострва и Европе. (део портрета Јована Цвијића који је наслико Урош Предић)

22/24

Поред научних достигнућа, непроцењив допринос Цвијић је дао у дипломатским активностима. Био је члан многих делегација које су имале важне дипломатске мисије укључујући неке које су одлучивале о постављању граница широм Балканског полуострва и Европе. (део портрета Јована Цвијића који је наслико Урош Предић)

© Sputnik / Лола ЂорђевићЈован Цвијић умро је у 61. години, 16. јануара 1927, године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. На централном месту у Академском парку, на београдском Студентском тргу од 1994. стоји његов споменик, док су у родној Лозници подигнута два

23/24

Јован Цвијић умро је у 61. години, 16. јануара 1927, године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. На централном месту у Академском парку, на београдском Студентском тргу од 1994. стоји његов споменик, док су у родној Лозници подигнута два

© Sputnik / Лола ЂорђевићКућа Јована Цвијића је стављена под заштиту 1963. као културни споменик, да би 1979. била извршена прекатегоризација и води се као културно добро од великог значаја за Републику Србију

24/24

Кућа Јована Цвијића је стављена под заштиту 1963. као културни споменик, да би 1979. била извршена прекатегоризација и води се као културно добро од великог значаја за Републику Србију