Како је речено, ове сезоне очекују се просечни приноси, а стручњаци указују да се протеклих неколико година скраћује вегетациони период усева и жетва почиње све раније, на шта утичу суша и топлије време. Напомињу да су 2018. комбајни били у пољима већ 6. јуна, прошле године 20. док би, уколико не буде јаких киша, реално било да жетва почне 3. или 4. јуна.
Каква су очекивања тржишних стручњака и са коликим залихама пшенице новог рода улазимо у нову економску годину и да ли ће смањењу рода у Украјини због лошег времена донети нешто веће зараде ратарима у Европи и Србији?
Према подацима „Жита Србије”, тренутно располажемо са око 2,13 милиона тона пшенице. Под претпоставком укупне годишње домаће потрошње (за све намене) од максимално 1,68 милиона тона, односно месечно око 140.000 тона, вишкови који су слободни за извоз и завршне залихе у периоду мај–јун на нивоу су од 1,85 милиона тона.
У том удружењу напомињу да ако успемо, што је упитно због близине нове жетве, да извеземо у периоду мај–јун по 50.000 тона пшенице месечно, заједно са брашном прерачунатим на зрно, под условом да буде тражње, да постоји стабилна понуда на нашем тржишту, што није случај, као и да нема проблема са логистиком – долазимо до 1,55 милиона тона пренесених залиха.
“Мањи извоз условиће веће залихе, а чак и ако извоз буде неким чудом већи и залихе буду на нивоу од 1,3 милиона тона, чека нас трећа година заредом са историјски рекордним завршним залихама пшенице у Србији”, каже за „Политику” Сунчица Савовић, директорка „Жита Србије”.
Према њеним речима, све ово довешће до проблема у складиштењу у новој жетви и потешкоће са очувањем квалитета пшенице.
“Можда не у великој мери након жетве озимих усева, али сигурно чим крене жетва кукуруза”, истиче она.
Када је реч о светском тржишту, током претходне три недеље цене житарица и уљарица на берзама имале су узлазни тренд кретања, а пшеница је неспорно била лидер у расту цена.
Погледајте и: