https://sputnikportal.rs/20240602/zetva-psenice-u-srbiji-pocinje-ranije-nego-obicno-1172988022.html
Жетва пшенице у Србији почиње раније него обично
Жетва пшенице у Србији почиње раније него обично
Sputnik Србија
Жетва пшенице ће ове године поранити и почети већ почетком наредне недеље, најављено је на недавно одржаном састанку у новосадском Институту за ратарство и... 02.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-02T11:45+0200
2024-06-02T11:45+0200
2024-06-02T11:45+0200
економија
економија
србија – економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/0e/1139886676_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_5a2b7ff056a3d3dcf76d7aa65ba85894.jpg
Како је речено, ове сезоне очекују се просечни приноси, а стручњаци указују да се протеклих неколико година скраћује вегетациони период усева и жетва почиње све раније, на шта утичу суша и топлије време. Напомињу да су 2018. комбајни били у пољима већ 6. јуна, прошле године 20. док би, уколико не буде јаких киша, реално било да жетва почне 3. или 4. јуна.Каква су очекивања тржишних стручњака и са коликим залихама пшенице новог рода улазимо у нову економску годину и да ли ће смањењу рода у Украјини због лошег времена донети нешто веће зараде ратарима у Европи и Србији?Према подацима „Жита Србије”, тренутно располажемо са око 2,13 милиона тона пшенице. Под претпоставком укупне годишње домаће потрошње (за све намене) од максимално 1,68 милиона тона, односно месечно око 140.000 тона, вишкови који су слободни за извоз и завршне залихе у периоду мај–јун на нивоу су од 1,85 милиона тона.У том удружењу напомињу да ако успемо, што је упитно због близине нове жетве, да извеземо у периоду мај–јун по 50.000 тона пшенице месечно, заједно са брашном прерачунатим на зрно, под условом да буде тражње, да постоји стабилна понуда на нашем тржишту, што није случај, као и да нема проблема са логистиком – долазимо до 1,55 милиона тона пренесених залиха.Према њеним речима, све ово довешће до проблема у складиштењу у новој жетви и потешкоће са очувањем квалитета пшенице.“Можда не у великој мери након жетве озимих усева, али сигурно чим крене жетва кукуруза”, истиче она.Када је реч о светском тржишту, током претходне три недеље цене житарица и уљарица на берзама имале су узлазни тренд кретања, а пшеница је неспорно била лидер у расту цена. Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
Жетва пшенице у Србији почиње раније него обично
Жетва пшенице ће ове године поранити и почети већ почетком наредне недеље, најављено је на недавно одржаном састанку у новосадском Институту за ратарство и повртарство. Захлађење и киша могли би да је одложе за свега неколико дана.
Како је речено, ове сезоне очекују се просечни приноси, а стручњаци указују да се протеклих неколико година скраћује вегетациони период усева и жетва почиње све раније, на шта утичу суша и топлије време. Напомињу да су 2018. комбајни били у пољима већ 6. јуна, прошле године 20. док би, уколико не буде јаких киша, реално било да жетва почне 3. или 4. јуна.
Каква су очекивања тржишних стручњака и са коликим залихама пшенице новог рода улазимо у нову економску годину и да ли ће смањењу рода у Украјини због лошег времена донети нешто веће зараде ратарима у Европи и Србији?
Према подацима „Жита Србије”, тренутно располажемо са око 2,13 милиона тона пшенице. Под претпоставком укупне годишње домаће потрошње (за све намене) од максимално 1,68 милиона тона, односно месечно око 140.000 тона, вишкови који су слободни за извоз и завршне залихе у периоду мај–јун на нивоу су од 1,85 милиона тона.
У том удружењу напомињу да ако успемо, што је упитно због близине нове жетве, да извеземо у периоду мај–јун по 50.000 тона пшенице месечно, заједно са брашном прерачунатим на зрно, под условом да буде тражње, да постоји стабилна понуда на нашем тржишту, што није случај, као и да нема проблема са логистиком – долазимо до 1,55 милиона тона пренесених залиха.
“Мањи извоз условиће веће залихе, а чак и ако извоз буде неким чудом већи и залихе буду на нивоу од 1,3 милиона тона, чека нас трећа година заредом са историјски рекордним завршним залихама пшенице у Србији”,
каже за „Политику” Сунчица Савовић, директорка „Жита Србије”.
Према њеним речима, све ово довешће до проблема у складиштењу у новој жетви и потешкоће са очувањем квалитета пшенице.
“Можда не у великој мери након жетве озимих усева, али сигурно чим крене жетва кукуруза”, истиче она.
Када је реч о светском тржишту, током претходне три недеље цене житарица и уљарица на берзама имале су узлазни тренд кретања, а пшеница је неспорно била лидер у расту цена.
