С обзиром да су, изгледа, против Мађарске исцрпљена сва расположива средства претњи, притисака и уцена, званичници ЕУ и бриселска бирократија одлучили су да активирају тешку артиљерију и прете да ће Мађарској одузети право гласа у европским институцијама.
Претњу је у етар изрекла белгијска министарка спољних послова Хаџа Лахбиб и изјави за бриселски „Политико“. Према њеним речима, процедура за одузимање права гласа Мађарској треба да се настави (Европски парламент покренуо ју је 2018, али је процедура заустављена), сада зато што су европски лидери фрустрирани сталним противљењем Будимпеште у све активније европско укључивање у украјинску кризу на страни кијевског режима. Иницијативу Хадидове подржала је и Аустрија.
„Нуклеарна мера“ за непослушну Мађарску
Према речима Вука Лазића из Института за међународну политику и привреду, белгијска шефица дипломатије не говори само у име Белгије, већ у име читаве струје унутар ЕУ која означава Мађарску као извор сметњи и проблема.
Такође, Мађарска би у јулу требало да преузме председавање ЕУ, што ће јој дати већа овлашћења приликом одређивања дневног реда састанака званичника, као и одређивања приоритета Уније, па би и то могло да буде повод за посезањем за овако драстичном, како је неки аналитичари називају, „нуклеарном мером“.
Уколико Мађарска буде суспендована, њена позиција била би, како Лазић каже, изузетно комплексна. Са једне стране, остала би у ЕУ без права гласа, са чиме би изгубила и политички значај унутар заједнице. Са друге стране, наставила би да интензивира односе са актерима ван ЕУ, попут Русије и Кине. Мађарска би у тој позицији остала до промена унутар европских елита.
„Тако да би позиција Мађарске у том случају била знатно отежана, али видимо да Мађарска већ годинама у тешким условима ипак успева да води квалитетну спољну политику“, наводи он.
Ванредно стање тражи и ванредне мере. Са становишта Брисела, ванредна мера је кажњавање Мађарске. Али, Будимпешта има алтернативе – Мађарска је била једна од три државе које на током европске турнеје посетио кинески председник Си Ђинпинг, док су односи са Русијом на највишем могућем нивоу за једну државу чланицу ЕУ, подсећа Лазић.
По питању Украјине, ставови Будимпеште и других чланица ЕУ се драстично разилазе, те није неочекивано да се притисци на Мађарску у наредном периоду интензивирају, додаје Лазић. Међутим, чини се да су сва остала средства притисака остала неделотворна, па сада посежу за најстрожом казном.
Политичко застрашивање Будимпеште
Активирање Члана 7 Уговора о ЕУ назива се још и „нуклеарном мером“ која до сада није изречена ни једној чланици. Процедура за њено активирање, поред Мађарске, покренута је 2000. против Аустрије, када је у тој земљи на власт дошла „неподобна“ Слободарска партија. Како Лазић каже, процедура за увођење ове казне веома је сложена, па до сада никада није изречена, а у случају Мађарске највероватније неће ни бити.
Поред тога што је процедура сложена, тешко је казнити једну тако геополитички важну земљу, наглашава наш саговорник, јер то није у интересу европске стране.
„Тако да мислим да је овде више реч о, нећу рећи реторичком, али више политичком застрашивању“, каже он.
Уз то, избори за Европски парламент само што нису почели, па одговор на питање може ли уопште процедура за одузимање Мађарској права гласа да лежи у односу снага будућег Европског парламента. Премијер Виктор Орбан и његов Фидес сасвим сигурно ће моћи да се ослоне на оне снаге које се противе европском мешању у украјински конфликт, закључује Лазић.
У одговору на претње из Брисела, шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто оптужио је Брисел да жели да потисне снаге које се залажу за мир и отклони последњу препреку рату тако што ће ућуткати Мађарску и искључити је из процеса доношења одлука.
Погледајте и: