Овако директор Центра за међународне и безбедносне студије Бањалука Бојан Шолаја коментарише најаву председника Републике Српске Милорада Додика да ће референдум о независности Републике Српске бити одржан, али да његов датум тек треба да буде одређен.
Додик, подсећамо, у интервјуу за руске медије датом на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу није искључио ни могућност будућег уједињења Републике Српске са Србијом.
„Било би потпуно природно и историјски оправдано да се земље у којима већину становништва чини српски народ уједине у јединствену структуру и заједницу, али то је задатак будућих генерација и политичких одлука обе државе“, рекао је он.
Референдум о независности зато што договор није могућ
Према Шолајиним речима, све што се у БиХ постигне разговорима између два ентитета и три конститутивна народа, а такав је био договор у Лакташима фебруара ове године, неко са стране минира и некој од страна наложи да се из договора повуче. То, како наш саговорник тврди, значи да договор у БиХ није могућ.
„Могућ је само договор који ће да потврди све оно што земље колективног Запада претпостављају пред БиХ као својеврсне услове. То значи да ће то неминовно довести до нестанка овакве БиХ, а то може да доведе до укидања ентитета или неких механизама која гарантују права народа у БиХ“, наводи Шолаја.
Из тих разлога, Република Српска само предлаже могуће начине решавања отворених питања. Да ли је циљ Републике Српске да буде независна или да се уједини са Србијом питање је за њене грађане.
„Као што је председник рекао, када је поменуо неке нове генерације то ће остати отворено питање и идеал људи који живе у Републици Српској са жељом да буду део хомогеног националног простора, као што је то некада у суштини и било. Када је поменуо нове генерације, такође није прецизирао датум, али то сигурно неће да ишчезне као идеја и сходно политичким околностима у којима се будемо налазили, Република Српска ће се кретати тим путем“, оцењује Шолаја.
Странци Босну воде странпутицом
С друге стране, када се говори о раздруживању, Република Српска све време потенцира принципе по којима сви у БиХ треба да задрже висок степен аутономије унутар ње. Не говори се о једностраној и агресивној сецесији како је то урађено на Косову и Метохији, додаје он.
„На Косову се десила једна апсолутно неуставна ситуација у односу на тадашњи устав Србије, да се аутономна покрајина једнострано повуче из државе доносећи одлуку о независности. У Републици Српској никада није претпостављена таква могућност, нити је Република Српска потенцирала да ће се на тај начин издвајати. Српска ће то урадити, ако уради, искључиво утемељено, на основу правних могућности које стоје пред њом“, објашњава Шолаја.
У случају Републике Српске не ради се о агресивној сецесији како то желе да представе западне државе и бошњачка политичка елита; напротив, нуди се могућност дијалога да се реше отворена питања и БиХ.
Јер, пут којим је БиХ кренула уз све притиске са стране, поготово у реализацију спољнополитичких интереса западних земаља, не води ову земљу нигде добро – штавише, тиме се унутрашња питања само додатно оптерећена. А поента је заправо да се витална питања која је требало решити одавно, реше, додаје наш саговорник.
На пример, питање Уставног суда требало је решити још пре 24 године, а оно ни до данас није решено; такође, врше се притисци по питању власништва над државном имовином, иако Дејтонски споразум и Устав БиХ никада такву врсту надлежности није дао БиХ.
Ако је договор немогућ, раздруживање је одговор
Ради се, заправо, о разградњи дејтонске Босне и изградњи једне нове, унитарне државе која одговора некоме са стране, сматра наш саговорник.
„Ми ипак желимо да имамо свој политички став, да градимо своје друштво, да функционишемо као заједница у најбољем интересу свих који овде живе, а у складу са оним што су наше политике, наши интереси. Ако је наш интерес да у овом тренутку будемо неутрални, треба да будемо неутрални, што значи да нам не могу наметати спољну политику, да нас не могу гурати у процесе у којима не желимо да учествујемо, него ћемо та питања решавати дијалогом и у капацитету у којем је то реално“, наглашава он.
Начин предлагања и усвајања резолуције о Сребреници еклатантан је пример односа у БиХ – потпуно незаконито, уз кршење устава и игнорисање Председништва, јединог тела надлежног за вођење спољне политике БиХ, ова резолуција се нашла на дневном реду Генералне скупштине УН-а.
„Управо из свих ових разлога Република Српска предлаже начин како да, ако већ не можемо да се договоримо око овакве БиХ, видимо око какве можемо и, на крају крајева, да се мирним путем разиђемо ако не можемо да се устројимо на начин да заједнички радимо“, наводи Шолаја.
Значај тога што је Додикова порука послата управо из Русије, према Шолајиним речима је велики. Русија је гарант Дејтонског споразума и земља која учествује у раду Савета за примену мира. Међутим, за разлику од западних држава, Русија жели да се Дејтонски споразум поштује.
„Оно што је можда и парадоксално је да је, везано за резолуцију о Сребреници и стање у БиХ на претпоследњем и последњем заседању Савета безбедности, стални представник Русије на много разложнији начин опсервирао ситуацију у БиХ него што то раде они који седе у Сарајеву – при томе мислим и на стране представнике који су присутни кроз различите међународне организације и дипломатска представништва, али и на политичке актере у БиХ“, закључује Шолаја.
Погледајте и: