Сви Срби од данас су једно! Спутњиков репортер на Свесрпском сабору

Као што се и Дрина улива у Саву, групе људи који пристижу из бочних улица Кнез Михаилове, са Теразија и из Француске слила се на Трг Републике, где је одржана централна манифестација Свесрпског сабора.

Сви су из различитих прича, различитог порекла и из различитих крајева, али припадају истом народу и заједно деле његову како славну, тако и врло често мучну историју.

Од девојке која је рођена и одрасла у Београду, до човека који је са свог огњишта протеран, сви су се окупили да јасно, гласно и поносно кажу ко су и шта су.

Слободан, Свесрпски сабор

Београд је (српски) свет!

Ивана је рођена Београђанка, а дошла је, како каже, да подржи свој народ.

Сматрам да је добро да се повезују Срби са обе стране Дрине. Моји родитељи су из Републике Српске и ја сам за њу нераскидиво везана. Нема везе ко је где рођен, нити где је одрастао, ми сви имамо једну веру, један народ и једну историју. Сада живимо у две државе, али ми смо много више од тога. Драго ми је што је нешто овакво организовано и осећам се, најбоље речено, пријатно, што се коначно ради на одржавању односа и зближавању Србије и Српске.

Ивана, Свесрпски сабор

Спорт, здравље, православље

Николу и Лазара смо пресрели док су носили воду и грицкалице својим пријатељима. Они су боксери, а касније ће, као и многи други младићи и девојке из различитих клубова и спортских удружења, учествовати у програму манифестације. Боксерски савез Србије их је окупио како би дали свој допринос. Једног дана би, кажу, били поносни да представљају своју земљу као боксерски репрезентативци, али за сада ће морати да се задовоље скромнијим доприносом.

Овај скуп јесте била добра идеја јер се тако повезују Срби из Српске и Србије. Мени су скоро сви са Косова и немам породичних веза са Српском, али нема везе. Исто као што ми је земљак човек из Крагујевца или Ниша, тако ми је земљак и неко из Требиња или Бањалуке, рекао је Лазар за Спутњик.

Николи је породица са мајчине стране из Српске и каже да се осећа задовољно и поносно што се коначно и Срби освешћују и раде на свом јединству.

Лазар и Никола, Свесрпски сабор

Одмах до боксера, стоји група фудбалера. Они такође учествују у спортском делу програма, али би, кажу, дошли „и овако“, јер је ово дан њиховог народа и његовог јединства.

Капитен Урош каже да је чињеница да је дошло пуно људи битна, јер показује да је многима стало до поруке која се данас шаље. Битно је, каже он, да се зна да народ ово подржава. Сава истиче да је за српски народ најбитније да се држи заједно, а Михајло сматра да треба више оваквих скупова организовати.

Срба има и ван Србије, широм региона, по Европи и свету. Треба свима да покажемо да нас има, да се држимо као тим и да смо увек једни уз друге, независно од града или државе у којој живимо, закључио је Михајло.

Млади фудбалери ,,Црвене Звезде", Свесрпски сабор

„Геноцидни“ брачни пар Ненад и Нада

Брачни пар НН, како Нада воли да каже, дошли су на данашњи скуп чак из Панчева. Иначе су из Посавине, али су за време рата морали да се преселе у Србију.

Битно је организовати овакве скупове како би се показало да нас Дрина није раздвојила, него саставила. Битно је да што више људи буде овде, нарочито из Београда и Србије, рекао је Ненад за Спутњик, док је његова супруга Нада додала и то да је битно јачати јединство српског народа уопште свуда и стално.

Ненад је рекао како овај сабор не схвата као политички скуп, већ скуп уједињења српског народа. Нада се да ће се Република Српска осамосталити и једног дана припојити Србији, „да коначно будемо једна земља“, а супруга Нада се надовезала рекавши да Срби, зарад себе, морају бити сложнији.

По Ненадовом мишљењу, свако би требало да дође на овакав скуп, без обзира на политичко уверење, јер је народ изнад свега, а требало би послати и поруку о јединству у свет и комшилук.

Мени је, рецимо, много засметала та резолуција Уједињених нација где смо ми оптужени за геноцид. Ја сам протеран из своје куће и дошао сам 1992. у Србију и мене неко назива геноцидним? Нико не брине о Србима који су страдали. Ко год је чинио злочине нек' за њих и одговара, нема проблема, али злочини према Србима се уопште не разматрају, нити им ко придаје значаја. Е зато је битно да смо данас овде. Морамо да се држимо заједно, јер нам без тога нема спаса, закључио је Надин супруг Ненад.

Брачни пар Ненад и Нада, Свесрпски сабор

Поздрав за баку!

Дуња има десет година и на скуп је дошла са мамом, татом, старијим братом и млађом сестром. Много јој се свиђа што је данас срела људе који, као и она, имају неког свог у Републици Српској и што неки од њих говоре као и њена бака.

Дошли смо да подржимо Србију и Републику Српску. Ово је за мене битан дан јер тамо имам баку која живи у Власеници и много волим да идем код ње. Мама и тата нам стално говоре да је битно да знамо ко смо, одакле смо и коме припадамо, изјавила је Дуња, која нас је замолила да пренесемо поздраве њеној баки.

Дуња и њена мама, Свесрпски сабор

Погледајте и: