Он је рекао да највише падавина има у мају и јуну, а да између пљускова, буде неколико дана са надпросечном температуром.
"Подаци из прошлости, када се узму оне максималне количине и статистички анализирају, показују да нема суштинских промена - непогода је било и пре 50, 100 година. Таква је наша клима, понекад температуре буду мало више, а понекад ниже, али то су мала одступања и не могу се назвати суштинским променама", рекао је Тодоровић за К1 телевизију.
Додаје и да у Србији годишње између 10 и 15 људи страда од грома.
"Када се чује прогноза и најави грмљавина, не треба обављати пољопривредне радове, планинарење или риболов на отвореном. Може се ићи, али треба пратити удаљеност од удара грома и на време се склонити. Сваке године у Србији између 10 и 15 људи страда због своје несмотрености и неозбиљности. То је питање личне одговорности", рекао је он.
Додаје да су усамљени објекти попут колиба, кућа, планина или појединачних дрвећа најопаснији и да би људи када су напољу, требало да се склоне тамо где је гушћа шума, али никако испод појединачног дрвета.
Тодоровић каже и да када је на снази црвени метеоаларм, то се односи на количину падавина - летње падавине су краткотрајне, најчешће трају до пола сата, али могу донети и значајну количину падавина, чак и до двомесечне количине, мада не у свим местима.
Када су екстремне временске прилике, високе температуре и влажност, као што је било у недељу, присутне у већем броју дана, таква догађања се дешавају у току године свеукупно 20 или 30 дана, што значи да од тих 300 дана, људи имају тегобе, али не од временских прилика, него од сунца и наелектрисања.
Истакао је и да ћелијске олује постоје већ 50 година и да то што се о њима толико пише више плашење народа.
"Треба информацију дозирати, јер се то не дешава у целој Србији", закључио је Тодоровић.
Погледајте и: