https://sputnikportal.rs/20240612/sta-nam-podaci-iz-proslosti-otkrivaju-o-sadasnjim-vremenskim-nepogodama-i-supercelijskim-olujama-1173522369.html
Шта нам подаци из прошлости откривају о садашњим временским непогодама и суперћелијским олујама
Шта нам подаци из прошлости откривају о садашњим временским непогодама и суперћелијским олујама
Sputnik Србија
Метеоролог из Института за метеорологију и хидрологију Недељко Тодоровић изјавио је данас да су временске непогоде са обилним падавинама и олујама уобичајене... 12.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-12T14:21+0200
2024-06-12T14:21+0200
2024-06-12T14:21+0200
друштво
друштво
србија – друштво
временске непогоде
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/06/1147401144_0:222:3191:2017_1920x0_80_0_0_0f64d34a17dcf06ba6cb9307d5ef5a6d.jpg
Он је рекао да највише падавина има у мају и јуну, а да између пљускова, буде неколико дана са надпросечном температуром.Додаје и да у Србији годишње између 10 и 15 људи страда од грома."Када се чује прогноза и најави грмљавина, не треба обављати пољопривредне радове, планинарење или риболов на отвореном. Може се ићи, али треба пратити удаљеност од удара грома и на време се склонити. Сваке године у Србији између 10 и 15 људи страда због своје несмотрености и неозбиљности. То је питање личне одговорности", рекао је он.Додаје да су усамљени објекти попут колиба, кућа, планина или појединачних дрвећа најопаснији и да би људи када су напољу, требало да се склоне тамо где је гушћа шума, али никако испод појединачног дрвета.Тодоровић каже и да када је на снази црвени метеоаларм, то се односи на количину падавина - летње падавине су краткотрајне, најчешће трају до пола сата, али могу донети и значајну количину падавина, чак и до двомесечне количине, мада не у свим местима.Када су екстремне временске прилике, високе температуре и влажност, као што је било у недељу, присутне у већем броју дана, таква догађања се дешавају у току године свеукупно 20 или 30 дана, што значи да од тих 300 дана, људи имају тегобе, али не од временских прилика, него од сунца и наелектрисања.Истакао је и да ћелијске олује постоје већ 50 година и да то што се о њима толико пише више плашење народа."Треба информацију дозирати, јер се то не дешава у целој Србији", закључио је Тодоровић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240612/temperature-preko-40-stepeni-vreo-talas-zahvatio-grcku---zatvorene-skole-vrtici-akropolj-1173517465.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/06/1147401144_36:0:2765:2047_1920x0_80_0_0_92d1ad8281a16554a582209ba7b08465.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, временске непогоде
друштво, србија – друштво, временске непогоде
Шта нам подаци из прошлости откривају о садашњим временским непогодама и суперћелијским олујама
Метеоролог из Института за метеорологију и хидрологију Недељко Тодоровић изјавио је данас да су временске непогоде са обилним падавинама и олујама уобичајене за климу у Србији и да је кључно прилагодити се тим изазовима.
Он је рекао да највише падавина има у мају и јуну, а да између пљускова, буде неколико дана са надпросечном температуром.
"Подаци из прошлости, када се узму оне максималне количине и статистички анализирају, показују да нема суштинских промена - непогода је било и пре 50, 100 година. Таква је наша клима, понекад температуре буду мало више, а понекад ниже, али то су мала одступања и не могу се назвати суштинским променама", рекао је Тодоровић за К1 телевизију.
Додаје и да у Србији годишње између 10 и 15 људи страда од грома.
"Када се чује прогноза и најави грмљавина, не треба обављати пољопривредне радове, планинарење или риболов на отвореном. Може се ићи, али треба пратити удаљеност од удара грома и на време се склонити. Сваке године у Србији између 10 и 15 људи страда због своје несмотрености и неозбиљности. То је питање личне одговорности", рекао је он.
Додаје да су усамљени објекти попут колиба, кућа, планина или појединачних дрвећа најопаснији и да би људи када су напољу, требало да се склоне тамо где је гушћа шума, али никако испод појединачног дрвета.
Тодоровић каже и да када је на снази црвени метеоаларм, то се односи на количину падавина - летње падавине су краткотрајне, најчешће трају до пола сата, али могу донети и значајну количину падавина, чак и до двомесечне количине, мада не у свим местима.
Када су екстремне временске прилике, високе температуре и влажност, као што је било у недељу, присутне у већем броју дана, таква догађања се дешавају у току године свеукупно 20 или 30 дана, што значи да од тих 300 дана, људи имају тегобе, али не од временских прилика, него од сунца и наелектрисања.
Истакао је и да ћелијске олује постоје већ 50 година и да то што се о њима толико пише више плашење народа.
"Треба информацију дозирати, јер се то не дешава у целој Србији", закључио је Тодоровић.