Борељ је у извештају оценио да би одлука држава чланица ЕУ да укину мере Приштини представљала политички сигнал и допринела уравнотеженом контексту у којем се може напредовати у дијалогу Београда и Приштине, који се води уз посредовање ЕУ.
Државе чланице ЕУ расправљаће током дана о извештају, у којем је Борељ изразио очекивање да ће Приштина искористити ову прилику како би деловала на неескалирајући начин и избегла некоординисане изјаве.
У извештају, чије подношење не значи укидање мера Приштини већ служи земљама чланицама да разматрају то питање, поручује се да ће ЕУ наставити да помно прати дешавања на северу КиМ, као и акције Београда и Приштине које утичу на деескалацију на терену, у складу са изјавом од 3. јуна 2023. године, у којој су обе стране позване на деескалацију ситуације, престанак коришћења реторике подела и уздржавање од некоординисаних акција.
Европска унија увела је у јуну прошле године казнене мере Приштини, након што је Приштина игнорисала захтеве око деескалације ситуације у општинама са српском већином на северу.
Томе је претходило то што су такозвани градоначелници албанске националности, изабрани на изборима у четири општине са српском већином на северу КиМ, ушли у општинске зграде и преузели дужност, што је изазвало противљење Срба на КиМ.
Након тога ЕУ је очекивала од Приштине да ради на деескалацији и да обустави полицијске операције у близини општинских зграда на северу КиМ, да тзв. градоначелници привремено обављају своје дужности из различитих објеката и да превремени избори буду расписани што је пре могуће у четири општине и организовани на потпуно свеобухватан начин, уз учешће Срба, али и да ради на брзој имплементацији Охридског споразума и формирању Заједнице српских општина.
Упркос мерама, Приштини је одобрена визна либерализација, а постала је и придружени члан у Парламентарној скупштини НАТО.
Погледајте и: