Тренутно за тим нема потребе, с обзиром на то да Русија има довољно и људства и најсавременијег наоружања, али експерти сматрају да Споразум о стратешком партнерству Русије и Северне Кореје може бити применљив на специјалну војну операцију, с обзиром на присуство НАТО инструктора у Украјини, снабдевање Кијева западним оружјем, одобрење чланица НАТО-а да украјинске снаге могу да гађају руску територију западним оружјем и могуће слање војски НАТО земаља у Украјину - представља акт агресије против Русије.
Договором Москве и Пјонгјанга је све већ прецизирано – ако се изврши агресија на једног савезника, онда други савезник има право да му помогне. Уосталом, очекује се испорука авиона Ф-16 у Украјину, што Москва третира као ескалацију с обзиром на њихов потенцијал као платформу за нуклеарно оружје.
„Северна Кореја је најмилитаризованија земља на свету, где се око 20 одсто бруто домаћег производа троши на одбрану. Последњих деценија земља је направила технолошки искорак. Данас има своје сателите, интерконтиненталне балистичке ракете, нуклеарно оружје и хиперсоничне ракете, а напомињем да је у свету веома мало земаља које имају такве ракете“, каже руски експертАндреј Клинцевич.
Он наводи да је у Северној Кореји скоро сва војна инфраструктура смештена дубоко под земљом и не могу се уништити или открити уз помоћ сателита. Реч је о око 180 војних фабрика, од којих десет производи гранате. У арсеналу севернокорејске војске постоји „огромна количина муниције, углавном совјетског калибра“. Има их на милионе у складиштима.
Земља има посебне врсте наоружања, као што су тешка артиљерија јединственог калибра од 170 милиметара, домета већег од 50 километара, и вишецевне ракетне системе, домета већег од 600 километара.
„Азијски НАТО“ ствара претње у региону
Клинцевич је напоменуо да се Запад веома плаши јачања војне сарадње између Русије и Северне Кореје, а посебно могућег слања севернокорејске војске у Украјину.
„И као трешњица на торти је реторика Запада о слању своје војске у Украјину, пошто украјинске снаге не успевају да мобилизују и обуче људство“, додаје он.
Према његовим речима, НАТО у ограничнемом обиму већ шаље своје војне стручњаке да се боре са Русијом и „највероватније ће их слати у већем броју“ и у том смислу, одговор би могао да буде појављивање севернокорејских војника у зони специјалне војне операције.
Према његовим речима, снајперске борбе су веома актуелне у урбаним срединама, па је за севернокорејску војску веома важно стицање правог борбеног искуства.
Сарадња Русије и Северне Кореје може имати и значајан утицај на равнотежу снага у североисточној Азији, па чак и у целом Азијско-пацифичком региону.
Севернокорејска војска је, сматра Клинцевич, сила способна да пружи отпор Јужној Кореји и Америци, у случају напада. За Русију појава таквог савезника може озбиљно да поремети однос снага, али не у корист Запада.
Руски експерт Константин Асмолов напомиње да је састанак Владимира Путина и корејског лидера Ким Џонг Уна одржан у тренутку када западне земље раде на формирању војно-политичких савеза у Азијско-пацифичком региону.
„Сада, у условима глобалних турбуленција, формирају се блокови, а потенцијални ‘азијски НАТО’, троугao Вашингтон-Токио-Сеул, у великој мери оправдава своју институционализацију сарадњом Москве и Пјонгјанга, иако се у тој фази могло говорити само о неким ‘индиректним доказима’. Као резултат тога, добили смо причу о пророчанству које се остварило - Москва и Пјонгјанг су заиста постали пријатељи на веома високом нивоу... Свеобухватно стратешко партнерство је, ако ме сећање не вара, највиши ниво односа у савременој руској класификацији и овде су односи између Москве и Пјонгјанга подигнути на виши ниво, чиме смо прескочили неколико степеница“, каже Асмолов.
Путинова посета Северној Кореји није важна само за развој билетералних односа, него је и корак ка новом светском поретку, истичу експерти. Асмолов оцењује да је ово је елемент стварања неке врсте алтернативног система светског поретка, система заснованог на правди, за разлику од америчког такозваног поретка заснованог на правилима, јер Путин пружа политичку и дипломатску подршку држави која није само демонизована и названа „одметничком земљом“, већ је истовремено и чланица нуклеарног клуба и најдуговечнијa социјалистичкa државa.
Према његовим речима, Москва, Пекинг и Пјонгјанг уједињени су у „тактички савез“ због претњи које ствара колективни Запад.
Аналитичари истичу да ће неки делови споразума, посебно они који се тичу војне и војно-техничке сарадње, остати тајна, а оно што највише брине Запад тиче се испорука наоружања, као и напредних ракетних и свемирских технологија.
Севернокорејски лидер је нагласио да би закључивање новог „најмоћнијег споразума“ између Русије и Северне Кореје било незамисливо без „изузетне далековидности“ Путина, „најдражег пријатеља корејског народа“.