У споразуму, који је објавила севернокорејска новинска агенција КЦНА, наглашава се да Русија и Северна Кореја међусобно сарађују како би осигурале „трајни регионални и међународни мир и безбедност“.
Трећи члан документа указује да ће у случају „непосредне претње“ оружане агресије на једну од земаља, друга страна „на захтев“ одмах користити билатералне канале везе за консултације како би се координисали ставови и договориле евентуалне „практичне мере“ међусобне помоћи за помоћ у „елиминисању новонастале претње“.
„Ако се на једну од страна изведе оружани напад било које државе или више држава и на тај начин се нађе у ратном стању, друга страна ће одмах пружити војну и другу помоћ свим расположивим средствима у складу са чланом 51. Повеље УН и у складу са законодавством Северне Кореје и Руске Федерације“, наводи се у четвртом члану споразума.
У петој тачки споразума да истиче се да свака од страна обавезује да неће склапати споразуме са трећим државама усмерене против суверенитета, безбедности, територијалног интегритета, права на слободан избор и развој политичких, друштвених, економских и културних система и других кључних интереса друге стране, као и да не учествује у таквим дејствима.
Споразум такође укључује забрану коришћења територије Русије или Северне Кореје од стране трећих држава ако је њихов циљ нарушавање суверенитета, безбедности или територијалног интегритета друге стране.
У члановима 6 и 7, Руска Федерација и Северна Кореја су се такође сложиле да подржавају и сарађују у вођењу „мирољубиве политике“ која има за циљ заштиту државног суверенитета, осигуравање безбедности и стабилности, развоја, ради успостављања правичног „мултиполарног новог светског поретка“.
Осим тога, две земље се обавезују да ће се консултовати и сарађивати у оквиру међународних организација, укључујући УН, ради одржавања међународног мира.
Поменути члан 51 Повеље УН предвиђа право држава на индивидуалну или колективну самоодбрану у случају оружаног напада.
СССР и Северна Кореја потписали су 1961. Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, који је предвиђао војну подршку Пјонгјангу у случају сукоба са трећим земљама. Али након распада СССР-а, споразум је фактички изгубио свој значај. Споразум о пријатељству, добросуседству и сарадњи од 9. фебруара 2000. није садржао одредбу о војној помоћи.
Погледајте и: