Француска десница до сада никада није успела да у другом кругу избора освоји већину. То се дешавало, делимично због француског изборног система, а делимично и због тога што, када год су се десничари приближавали изборном успеху, увек се водила кампања у којој би се сви остали ујединили против њих, објашњава новинар и колумниста РТ Небојша Малић.
Велика коалиција против деснице
Макрон је на тај начин и дошао на власт и био реизабран за председника пре неколико година, упркос, како Малић каже, свој репресији и тиранији око Ковида – представљао се као умерени кандидат који ће спречити „злу“ Марин да заседне на власт у Паризу.
„И то му је тада некако пошло за руком, мислим да се тиме и руководио када је расписао ове изборе, после фијаска на изборима за Европски парламент“, напомиње Малић.
Мада се чини да се француски председник прерачунао када је расписао изборе, изгледа да тамошњи естаблишмент и дан данас мисли да ће моћи, као и сваки претходни пут, да неутралише десницу неком врстом „велике коалиције“ – по садашњим резултатима изгледа да Национално окупљање, барем у првом кругу неће моћи да контрира Макроновој тактици, истиче Малић.
Меланшон као француска верзија Роберта Хабека
И лидер крајње левичарске Непокорене Француске Жан Лик Меланшон, уједно и лидер зелено-леве коалиције поручује да „Национално окупљање више не сме да добије ниједан глас у другом кругу“. Меланшон је отишао корак даље, па је послао поруку и Макрону – досадашњи премијер Габријел Атал више неће бити премијер. Ова порука може се протумачити као захтев да у евентуалној коалицији између Макронове и зелено-леве коалиције, премијер треба да дође из ове потоње.
Меланшон, сматра Малић, сада тврди пазар. Лидер француске левице видео је шта су урадили немачки Зелени и како је формирана „семафор коалиција“. Меланшон ће сигурно покушати да постане француска верзија Роберта Хабека Макроновом Олафу Шолцу.
„То опет може да додатно мобилише гласаче деснице и да му се врати као бумеранг“, каже Малић.
Национални консензус немогућ
Резултати првог круга парламентарних избора у Француској говоре да је та држава, као и Америка, дубоко подељено друштво у коме влада велика фрустрација дугогодишњом Макроновом владавином и његовим ставом да је он умерени центриста који ће премостити разлике између левице и деснице. Актуелни француски председник то очигледно није успео да уради.
Сада се поставља питање да ли је политика каква постоји у овом моменту у Француској, односно у ЕУ, способна да премости разлике између левице и деснице, које су Макроновом одлуком да сазове превремене изборе постале изузетно поларизоване, наводи Малић. Визија Француске коју заступа десница и визија Француске коју заступа левица немају скоро никаквих преклопних тачака.
Макрон је последњих неколико година успевао да води политику која је, у појединим сегментима, била примамљива и за десницу и за левицу (а у ствари је заступао интересе Брисела и белосветских банкара, што и сам својевремено био).
„Међутим, та политика балансирања очигледно није успела, поготово око питања емиграције, око које није хтео да прави компромисе. Сада смо у ситуацији да Французи излазе на биралишта и гласају да не би пуцали. И питање је хоће ли након избора ипак морати да пуцају, јер не видим како левица и десница тамо могу да живе у истој земљи“, закључује Малић.
У првом кругу превремених парламентарних избора у Француској највећи број гласова, 34 одсто, освојило је национално окупљање, чији је лидер Марин ле Пен. Следи зелено-лева коалиција Нови народни фронт са 28,1 одсто, док је листа председника Макрона освојила 20,3 одсто гласова, а Републиканци 10,2 одсто.
Лепенова је позвала присталице да у другом кругу подрже њену партију јер само апсолутна већина омогућиће да Жордан Бардела, кандидат странке за премијера, добије мандат и формира владу. У други круг избора, који су заказани 7. јули, пролазе кандидати за укупно 577 посланичких места у националној скупштини који освоје више од 12,5 одсто гласова.
За сада, Национално окупљање освојило је 39 посланичких места, док је Нови народни фронт освоји 32 места.
Погледајте и: