Остало је историја... Од Јунајтеда, преко Реал Мадрида и Јувентуса до Саудијске Арабије, оборио је гомилу рекорда и сврстао се међу највеће у историји фудбала, али је меч са Словенијом показао, да је крај иза ћошка и да је „крштеница“ узела данак.
Капа доле Роналду, игра са 39 година и надмеће се са 20 година млађим противницима, успева да им парира, али више не успева да направи разлику.
Није то више онај Роналдо... Видело се то још како против Словеније... Каснио је на центаршутеве које би до пре две, три године с невероватном лакоћом и још небескијим одразом закуцавао главом у мрежу.
Слободни ударци никада му нису били јача страна, није ни близу мајсторима попут Жуниња Пернамбукана, Михајловића, Карлоса, Бекама и осталих, али обожава да „отме“ лопту и да на основу свог реномеа, имена и презимена покаже ко је газда на терену!
Како у клубу, тако и репрезентацији! Али, управо су ти „слободњаци“ које је против Словеније изводио у четири наврата, као и онај промашени пенал у 105. минуту, када му је Јан Облак одбранио, осликали његов „пад!“.
Болан је био, баш, баш...
Бар је мени било тешко да гледам. Хтео је све, а добио ништа! Хтео је на силу, по сваку цену да постигне први гол на Европском првенству у Немачкој, али му се није дало.
Велики је Роналдо, траје пуне две деценије и ускоро ће напунити 40 година и баш зато је морао да препозна тренутак да препусти неком другом од мајстора фудбалске игре, као што су Бернардо Силва или Бруно Фернандеш, да покушају и они из неког од прекида или, бар да изведу пенал.
Пенал, после ког је Роналдо попут детета бризнуо у плач – „сломио се“.
Тотално!
Ко да му замери? У спорту су емоције посебно изражене, ни Кристијано није имун на то. Видело се да му је стало. И превише! Зато је све и (пр)омашио.
Педантни статистичари израчунали су да је капитен Португалије против Словеније извео четири слободна ударца, што је највише на једној утакмици ЕП или СП, још од Хаџија у дресу Румуније на Мундијалу против Шведске 1994. у Америци. Хаџи је шутирао пет пута!
Оно што је језиво јесте да је Роналдо на европским првенствима шутирао 33 пута из слободног ударца и није постигао гол!
Када се већ све то зна, поставља се питање због чега селектор Роберто Мартинез није дозволио неком другом да покуша?! Велики је Роналдо, али није већи од Португалије... Можда се неко неће сложити...
У тој ноћи у Франкфурту, док је Београдом дивљало невреме и слика нестајала више пута, као да се све уротило против Кристијана. Чак се и његова омиљена бела тачка удаљена 11 метара од гола претворила у „црну рупу“.
Имао је 13 реализованих пенала у низу, да би му се испречио Облак на крају првог продужетка.
Били су ту (и)за њега сви саиграчи, комплетна клупа и селектор, грлили га и тапшали по рамену, а мени је упорно једна мисао пролазила кроз главу – „пад“ – крај.
Али, онда ме је демантовао. У пенал-лутрији узео је први да шутира, након што је још један фудбалски чаробњак, који је победио чак и депресију – Јосип Иличић, промашио. Тачније, одбранио му је импресивни Диого Кошта, који ће до краја скинути ударце и Балковецу и Вербичу, док је Роналдо погодио.
Осетио је велико олакшање, на крају је Португалија прошла у четвртфинале, али ћу меч са Словенцима памтити по том његовом „паду“ зачињеном сузама, које сигурно није пустио први ни последњи пут, али су овога пута имале посебну тежину, осликавајући немоћ на терену с којом и један такав великан мора да се помири.