Државе-чланице су у декларацији констатовале све већу употребу силе у свету и систематско кршење међународног права, расту геополитичке конфронтације и сукоби, а ризици по стабилност у свету и региону ШОС се множе.
У декларацији се примећују „тектонске промене“ у светској политици, економији и другим областима. У свету настаје праведнији и вишеполарни светски поредак, шире се могућности за развој држава и спровођење узајамно корисне и равноправне међународне сарадње, напомиње се у документу.
Остале одлуке усвојене овом декларацијом су:
Мора се чувати режим нуклеарне непролиферације успостављен споразумом из 1968. године. Земље ШОС које су потписале Уговор о неширењу залажу се за „свеобухватну, уравнотежену промоцију свих циљева и принципа постављених у споразуму, јачање глобалног режима нуклеарне непролиферације и наставак процеса нуклеарног разоружања.
Државе-чланице су се договориле да 2025. годину прогласе Годином одрживог развоја.
Чланице се залажу за строго поштовање конвенције о забрани развоја и производње биолошког и токсичног оружја.
Чланице ШОС се залажу за слободу свемира од оружја и захтевају усвајање обавезујућег документа.
Земље ШОС сматрају да је неприхватљиво и опасно за међународну безбедност стварање противракетних система од стране појединих земаља.
Земље ШОС сматрају борбу против транснационалног криминала једном од кључних области сарадње.
Државе ШОС се залажу за свеобухватну реформу УН у циљу јачања њеног ауторитета.
ШОС позива све земље света да се придруже иницијативи Удружења о светском јединству за праведан мир, хармонију и развој.
Земље ШОС спремне су да сарађују на спречавању ризика и унапређењу безбедности у области вештачке интелигенције.
Државе чланице не учествују у доношењу било каквих одлука које имају за циљ мешање у унутрашње ствари других земаља и супротно међународном праву.
Земље-чланице најоштрије осуђују дејства која су довела до бројних цивилних жртава у палестинском Појасу Газе.
Састанку су присуствовали шефови држава и чланови влада Русије, Казахстана, Индије, Ирана, Кине, Киргизије, Пакистана, Таџикистана, Узбекистана, Белорусије, Монголије, Азербејџана, Катара, Уједињених Арапских Емирата, Турске и Туркменистана, као и генерални секретар ШОС.
Самит је почео церемонијом потписивања докумената о пријему Белорусије у асоцијацију.
Путин је 3. јула долетео у Астану ради учешћа у ШОС.
Руски председник је данас учествовао у седници Савета шефова држава-чланица ШОС. Након церемоније потписивања завршних докумената, Путин има планиран разговор са в.д. председником Ирана Мохамедом Мохбером, као и учешће на састанку у формату ШОС плус.
На крају посете Казахстану, руски лидер ће разговарати са руским медијима.
Поред завршне декларације, биће потписан и пакет од 24 заједничка документа.
Претходно, Путин је на састанку истакао да су лидери уверени да је Шангајска организација за сарадњу, заједно са БРИКС-ом, главни стуб новог светског поретка у настајању. Управо та удружења делују као моћан покретач за процесе глобалног развоја и успостављања истинске мултиполарности.
Погледајте и: