Мађарски премијер Виктор Орбан прави нови савез јер је он све време балансирао између Европске народне партије (ЕПП) и Европе идентитета који су дошли у прилично озбиљан сукоб око Украјине,где је ЕПП потпуно на НАТО броду, док је Европа идентитета против, каже Гајић за Спутњик.
Десничари за мир
На десном пољу у европском парламенту су се разне ствари дешавале, између осталог и борба за душу Националног окупљања Француске који је већ имао извесна трвења са Алтернативом за Немачку (АфД) која је прилично антиратно оријентисана, додаје Гајић.
„Орбан покушава да на неки начин примири те европске сукобе прављењем треће опције. Мислим да је зато и отишао код Зеленског да покаже и овој про-НАТО струји да није он сасвим анти, већ да је пре свега за мир. Јер Орбан схвата једну ствар – историјски му је јасно да сукоб такве врсте у Европи значи да ће Мађарска бити прегажена, можда и више пута, и он жели по сваку цену то да избегне. Зато је и окупио свакога ко је за мир. Ваневропски партнери су му Србија и Република Српска, од доласка Фица на власт ту је и Словачка, а покушава да увуче и Аустрију па да то буде нека дунавска прича, да не кажемо Аустроугарска, само наравно са другим циљем.“
Орбан чини све да избегне рат, пре свега на мађарској територији, али и на ширем простору у Европи и зато и прави овај трећи блок којим покушава да направи баланс између две зараћене стране у оквиру европских десничара и суверениста, истиче Гајић.
Нова Вишеградска група без Пољака
Питање је да ли ће му то успети јер доста тога зависи од америчких председничких избора, сматра Гајић и додаје да Орбан покушава да направи неку нову Вишеградску групу у централној Европи, али овај пут без Пољака.
„Вишеградска група, пре свега та мађарско-пољска конекција се састојала од два стуба – један су хришћанске вредности, а други је геополитика, дакле балансирање Источне, односно Централне Европе како они воле да кажу, између Русије и Запада. То је пукло зато што су Пољаци изабрали свој геополитички стереотип сукобљавања са Русијом. И та вредносна прича им је потпуно пукла, у међувремену се и променила власт, а оно што је остало стабилно је та русофобија, самоубилачког карактера и Орбан је схватио да мора да се издвоји од тога, што је и урадио.“
Зато Орбан сада покушава да направи нову, ширу коалицију да би компензовао „губитак“ Пољске као велике државе са неколико мањих земаља, додаје Гајић.
Племенита иницијатива у окупираној Европи
Орбанова иницијатива је веома племенита али је проблем у томе што је ЕУ темељно окупирана од САД и што су европске институције под хибридним утицајем спољног актера, сматра Гајић.
„Мислим да је Орбан изабрао добар моменат. Без обзира на то како ће се понашати европске за сада несистемске партије, да ли ће да се „мелонизују“ и да ли ће постати супер проукрајинске, односно натовске на шта много тога указује, Орбан је уловио овај моменат кад се показало да су грађани Европе незадовољни и да је то био протестни глас. И онда покушава да ухвати тај моментум да формира ту своју коалицију.“
Најзанимљивија ствар ће бити дешавања са АфД-ом и велико је питање да ли ће Орбан успети да направи неку врсту помирења између њих и осталих европских суверенистичких партија, закључио је Гајић.
Аустријска десничарска Слободарска партија (ФПО), Фидес мађарског премијера Виктора Орбана и популистичка чешка странка АНО коју предводи Андреј Бабиш формирале су нови политички савез „Патриоте за Европу“ у који су позвале и остале европске странке.
Орбан, Кикл и Бабиш потписали су „Патриотски манифест“ у недељу ујутру у Бечу док су покушавали да покрену највећи десничарски блок у Европском парламенту. Тројица лидера, између осталог, захтевају више одлучивања на националном нивоу, бољу одбрану спољних граница од миграција и критикују „зелени договор“ за Европу.
У Европском парламенту има седам политичких групација а да би једна била формирана потребна су 23 члана и да најмање једна четвртина од 27 земаља чланица ЕУ буде представљена у оквиру групе.
Погледајте и: