Нападач Милош Салахудин Жујовић, који је ранио жандарма испред амбасаде, а затим је убијен, претходно је идентификован од стране наших служби као екстремиста, праћен је, спровођена је тужилачка истрага, а недостајало је око недељу дана да се прикупе докази да би био осуђен, подсећа у разговору за Спутњик Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за безбедност.
Убијени терориста боравио и на КиМ
Дрецун наводи и сазнање да је убијени терориста, између осталог, боравио и у селу Чабра на северу Косова и Метохије.
Како каже, то је једно од места окупљања где повремено долазе вехабије из Северне Македоније, са КиМ, из Рашко-полимске области и из БиХ, а тамо је одлазио и Жујовић.
Објашњавајући како се спроводи радикализација верника муслиманске вероисповести, Дрецун напомиње да се то ради у заједницама вехабиста које су расуте по већим градовима, а да се они не окупљају по џамијама јер традиционални ислам не подразумева примену силе.
Ипак, прецизира он, у региону постоје неке вехабијске џамије изграђене парама из појединих исламских земаља, али се вехабије махом окупљају по кућама и ту се врши радикализација или се успостављају контакти преко друштвених мрежа.
Он указује да треба обратити пажњу и на разне кампове у којима се одржавају наводна дружења, а заправо се изводи класична војна обука.
„Ту си и ерсофт клубови које користе да би увежбали употребу оружја, ММА клубови, нарочито у БиХ, стрељане... То је маска за прикривену обуку, нарочито на подручју БиХ, а то се ради и на Косову и Метохији. Ерсофт клубовима на КиМ руководи Косовска обавештајна агенција, званична обавештајна служба при институцијама самоуправе у Приштини. А они покушавјау да успоставе контакте и са санџачким вехабијама“, упозорава Дрецун.
Премрежавање Србије
Према речима професора ФПН Драгана Симеуновића, оно што је забрињавајуће није сам број вехабија него њихово премрежавање Србије и то је прва фаза њихове колективне активности.
„Они се налазе у свим већим градовима Србије, не само тамо где је за очекивати у Рашко-полимској области, већ и тамо где нико не би очекивао, рецимо у Западној Србији, Војводини... У свим тим градовима имамо неку врсту вехабистичких ћелија и сви су и те како повезани, а та повезаност је опасност о којој се мора водити рачуна“, констатује Симеуновић.
Он наводи и податке од броју радикализованих исламиста који су својевремено регрутовани у Исламску државу: 780 са КиМ, 926 из БиХ, док је са територије централне Србије на ратишта на Блиском истоку отишло њих 49, од тога је погинуло 12, њих 27 је још присутно, а 10 се вратило.
„Сви који су процесуирани осуђени су на казне затвора од 7-12 година. У БиХ их рецимо осуде на пар година затвора а онда их помилују на казну нижу од годину дана а то дозвољава да се исплати новчани износ као казна који није велики. Тако они постају јунаци за релативно малу своту и постају извор даљег ширења радикализма и насиља“, примећује Симеуновић.
Како се радикализују верници
На питање ко су људи најлакше подложни радикализовању, професор објашњава да су то углавном особе ниског степена образовања, не нарочитог степена интелигенција, лабилни и фрустрирани неким неуспехом у животу.
„Постоје два основна метода на које се врбују: један је непосредним контактом, то раде углавном радикализоване хоџе и верски имами нарочито у срединама где има муслимана, или неко из њиховог окружења. А други начин данас су друштвене мреже. Новац такође постоји као мотив. Он долази као потпора оном ко је кренуо да се колеба. Кад супруга носи чадор може да се добије и до 1000 евра, деца добијају 50 евра ако науче суру итд. И то се чини на дискретан начин, не представља се као давање новца зато што си ушао у вехабије, него као даривање и то не повређује осећања верника, него се сматра неком врстом помоћи“.
Полазна тачка је, додаје Симеуновић, однос према заједничком непријатељу, а то је обично однос према Јеврејима - и овај младић који је извршио неуспели терористички напад у последњој поруци коју шаље супрузи помиње горке мисли о томе како Јевреји убијају муслимане.
Професор наглашава да ипак није сваки вехабизам екстреман, те да је то званична религија у Саудијској Арабији и још неким исламским земљама.
Кад је реч о присуству вехабизма на просторима као што је Србија, професор подсећа на историјско наслеђе екстремног исламизма на Балкану: у Другом светском рату припадници Скедерберг дивизије заклињали су се на Куран и на Мајн кампф, а прву акцију коју су извршили јесте да су поклали Јевреје у Приштини, а онда су одмах отишли у српско село Ваница и убили 370 Срба.
„Такви покрети имају и своје еволуције и модификације али и дан данас можемо рећи за џихадизам као идеологију да је то исламистички фашизам, крајње десна опција, јер почива на две претпоставке: праву на мржњу и праву на туђу територију. То су две особине типичне за фашизам“.
Улога наводних хуманитарних организација
Дрецун посебно упозорава на деловање разних исламских хуманитарних организација које служе за врбовање и радикализовање посебно омладине: формирате мрежу таквих организација, маскирате активностима које ниједна држава не забрањује – да ли је то учење језика, вртићи и слично, а у ствари финансирате проповедање вехабизма.
„Осама Бин Ладен је још 1993. по налазима америчких обавештајних служби означио три исламске хуманитарна организације као главне изворе финансирања Ал Каиде: Светски савез муслимана, Катарско добротворно друштво и БИФ. БИФ је изузетно би присутан у БиХ“, прецизира он.
У једном тренутку направљена је невероватна мрежа водећих исламских хуманитарних организација на КиМ, каже даље Дрецун, на челу са Саудијским комитетом здружене помоћи, а седиште му је било на булевару Била Клинтона у Приштини, док су касније променили назив.
„На КиМ је постојала специјална обавештајна јединица УН и они су идентификовали комплетну Ал Каидину мрежу на КиМ, у Северној Македонији и у Албанији. Видите колико је присуство тих исламских хуманитарних организација. Оне врше интензивно финансирање ширења вехабизма. Граде нове џамије где год могу, регрутују нарочито младе Албанце, радикализују их и припремају за одлазак у џихад. Специјална обавештајна јединица УН идентификује комплетну Ал Каидину мрежу, салафистичку, знају ко су истакнути појединци, а нису спречили њихово деловање. Пустили су да се та мрежа шири“, каже он.
Јако је битно, напомиње Дрецун, уочити на време мрежу која ради на финансирању, организовању и међусобном повезивању и то се одвија све под пажњом појединих обавештајних служби.
„Убијени терориста можда није имао појма да је саставни део такве мреже али то нису мреже које су ад хок и које су међусобно неповезане – то је изузетно добро повезана мрежа са утицајем разних финансијера и обавештајних служби“.
На Балкану је, додаје Дрецун, направљена балканска мрежа џихада у којој су и локални екстремисти из различитих балканских држава, али су присутни и они са добрим џихадистичким стажом.
„Овде је присутна регионална вехабистичка, џихадистичка мрежа која је изузетно бројна, повезана, добро финансирана, добро наоружана, војно оспособљена плус ако имате ове самоуке који се едукују преко друштвених мрежа онда видите колики посао одрађују сви наши органи безбедности и надлежне службе“, закључује наш саговорник.
Погледајте и: